Изградња војног полигона за потребе Армије Босне и Херцеговине у месту Гламоч на површини од 102 квадратна километра је практично површина која би обрисала цео гад са лица земље.
Гласине о изградњи овог полигона трају већ три деценије а сада је већ извесно да ће његова градња почети, без обзира на петиције које упорно против овог пројекта пишу грађани овог места без обзира на националност. Гламоч територијално припада Федерацији БиХ иако у њему живи већина Срба, негде око 3.000 њих плус Срби повратници и они који повремено долазе јер имају ту имања.
Порука Србима и то не само у Гламочу
Зашто је баш ова територија интересантна за изградњу војног полигона никоме није јасно па ни председнику Савеза Срба у региону Миодрагу Линти, осим ако нису проблем сами Срби.
„Они хоће тих 10 одсто територије где живе Срби да претворе у полигон јер је јасно да после тога ту нема живота. Због онога што ће се на том полигону радити јасно је да ће доћи до загађења животне средине, до еколошке катастрофе. Дакле, и то мало Срба што има тамо неће више имати живота да би опстали. Али то је порука не само онима који живе ту и српским повратницима, него порука и многим прогнаним Србима, који се нису вратили, али долазе повремено у свој завичај, чувају своја имања, своја огњишта и свим другим грађанима Гламоча, без обзира на националну припадност, који су отишли и пре рата, али чувају своја имања,“ објашњава Линта.
Другим речима, каже он, то је лоша порука за читав тај крај.
Претила би еколошка катастрофа
„Ту постоји опасност подземних вода, јер би лако дошло до загађења, што би угрозило и околне општине. То је сад иницијатива изгледа министра Зукана Хелеза, министра одбране БиХ, где после Херцеговине он овај пројекат гура са својим људима. Наш народ тамо се бори, биле су, чини ми се, две петиције, а и сад је кључни корак. Први предуслов да би дошло до обуставе пројекта јесте одлука општинског већа Гламоча, где су Срби већин. Овде је суштина да се не може ићи у различите пројекте ако их одбије општинско веће Гламоча. Тако да ће сад све очи бити упрте у општинско веће и начелника Небојше Радивојшу,“ каже Линта.
Он нема дилему да би изградња полигона угрозила читав крај око Гламоча.
„Зато је апел и општинском већу Гламоча да одбије ову намеру и ову иницијативу Министарства одбране да се гради војни полигон на Гламочкој висоравни“, каже он.
Чему би служио полигон
Линта такође указује да је једина посебност овог краја то што је то већински српски крај и да српски повратници, прогнани Срби и грађани који су родом са тог подручја имају сумњу да се на овај начин шаље лоша порука Србима да им ту није место и да им је најбоље да се иселе са својих вековних огњишта.
„Зато је неприхватљиво да се у Гламочу изгради полигон на којем би се, поред уништавања минско-експлозивних средстава, одвијала и борбена обука, артиљеријско-ракетна гађања, као и тестирање оружаних система,“ закључује Линта.
Поводом иницијативе за изградњу војног полигона код Гламоча огласио се и Александар Вулин, сенатор Републике Српске. Он такође сматра да је циљ да се Срби иселе и да "када већ нису успели да сасвим иселе Србе тенковима, покушавају да то учине полигонима".
Вулин је рекао да је својевремено Tито је на Мањачи направио тенковски полигон који је иселио хиљаде српских породица, а да Министарство одбране БиХ жели то исто да уради са преосталим Србима у Гламочу, јер у Федерацији БиХ колико год да је Срба, превише их је.
Раније је из Завичајног удружења "Гламочко коло" потврђено да је петицију против отварања војног полигона потписало око 3.000 српских повратника. Петиција је упућена Влади Републике Српске, Министарству одбране у Савету министара БиХ и Општинском већу Гламоча.