У прилог томе истиче да су и догађаји на Блиском истоку показали како постојећи системи америчке и израелске противракетне одбране у реалним борбеним условима не испуњавају употпуности предвиђене задатке, већ да могу да обезбеде само делимичан ниво заштите у условима савремених ракетних претњи.
Показало се да та одбрана није непробојна. Иранске ракете су, према наводима Кнутова, успеле да пробију израелске ПВО системе, укључујући и „Гвоздену куполу“, „Давидову праћку“ и „Стрелу-3“ и погоде више циљева на територији Израела.
„Поред тога, Американци су користили своје системе ‘патриот’ и ТХААД на Блиском истоку. И испоставило се да, у принципу, Иран има балистичке ракете које су способне да пробију ту одбрану и да нанесу штету тим комплексима, уништивши им неколико радара, чиме је систем делимично престао да функционише. Снимци показују како једна иранска ракета лети по посебној трајекторији која подсећа на синусоиду, а четири ракете патриота су је промашиле циљ, док иранска ракета погађа позицију америчког система“, каже Кнутов.
Берковиц је објаснио да ПРО пружа само минималну заштиту од хиперсоничног оружја, напредних крстарећих ракета и интензивних балистичких ракетних напада.
„Иран има хиперсоничне ракете ‘фатах-1’ и ‘фатах-2’. Ниједна од тих хиперсоничних ракета, ни током дванаестодневног рата, ни током последњег конфликта између Ирана, САД и Израела, није била пресретнута. То практично значи да за њих не постоји ефикасно пресретање. Зато се сада улажу напори у модернизацију система 'патриот’, развој нове станице која је већ практично готова и пролази тестирања, као и дораду ракета за ТХААД и за ‘патриот’. Генерално, Американци су озбиљно забринути, јер ефикасних система за сада још увек немају“, оцењује Кнутов.
„Златна купола“ - скуп пројекат без гаранције заштите
На питање у којој мери се изјаве о „слабости противракетне одбране“ могу користити као оправдање за нове велике програме попут „Златне куполе“ Кнутов указује да такве оцене у пракси често служе као аргумент за покретање и убрзавање великих војно-технолошких пројеката.
„’Златна купола' је веом скуп систем који подразумева распоређивање великог броја објеката у свемиру — сателита, сателита-пресретача, ракета - пресретача, борбених ласера, перспективних електромагнетних топова, а такође и копнених елемената, који се састоји од система 'патриот’ и ТХААД. Због тога ће трошкови за тај систем бити вишеструко већи од онихкоји цу раније помињани“, сматра Кнутов.
У марту је објављено да је цена америчког противракетног одбрамбеног штита „Златна купола“ повећана за 10 милијарди долара, на укупно 185 милијарди долара, како би се убрзао развој кључних свемирских капацитета.
Међутим, Кнутов изражава сумњу да ће тај систем, чак и када буде у потпуности развијен и завршен, заиста моћи да достигне ниво ефикасности и обим функционалности који очекује Вашингтон.
„Више ће то бити систем за трошење војног буџета и увођење одређених технолошких новина које ће потом морати годинама да се дорађују и усавршавају. Тврдити да ће тај систем обезбедити потпуну сигурност територије САД од ракетног напада било би нетачно. Он ће моћи да пресреће само део ракета, али не све, поготово што иранске ракете — а да не говорим о руским и кинеским — имају системе за пробијање противракетне одбране и, природно, могу да пробију и ‘Златну куполу’“, истакао је Кнутов.
Доналд Трамп је раније, представљајући идеју, о одбрамбеном систему „Златна купола“рекао да би тај комплекс могао да буде „потпуно оперативан" до краја његовог мандата.
Како Русија и САД граде ПРО
Одговарајући на питање која је кључна разлика између противракетне одбране САД и Русије и да ли се може рећи да је руски систем ПРО боље прилагођен савременим претњама Кнутов објашњава:
„Руски систем противракетне одбране је првобитно био створен да заштити Москву, а затим централни индустријски регион, док сада већ почиње да се бави питањем заштите, прекривања територије целе земље. Американци имају отприлике сличан приступ. Развијају систем који ће такође штитити кључна подручја територије САД, пре свега уз помоћ космичке компоненте. У сваком случају, полазимо од тога да каква год противракетна одбрана постојала, она се увек може пробити, и зато се не треба усредсређивати на снажну противракетну одбрану, већ се треба договарати и враћати споразумима о ограничењу стратешког наоружања и система ПРО, као што је то било у другој половини 20. века између СССР-а и САД“.
Када је реч о будућем развоју, наводи се да се очекује технолошки напредак у области борбених ласера и електромагнетних оружја, који се већ активно истражују у више земаља.
„Полазим од тога да Илон Маск, развијајући свој брод за лет на Марс намеравао да направи летелицу која би могла да пребаци велике војне системе у свемир — попут борбених ласера, електромагнетних топова — и да пресреће балистичке ракете. То јест, ради се о сателитима наоружаним системима типа ‘космос–космос' и 'космос–земља'. То је један од кључних праваца у ком се данас развијају Сједињене Америчке Државе“, наводи Кнутов, додајући да појава вештачке интелигенције отвара додатне технолошке могућности.