У данас објављеном захтеву, поднетом суду крајем марта, Станишић (76) наводи да је до 10. марта ове године издржао 10 година у затвору, односно две трећине укупне казне.
По правилима суда, то је нужан услов да би његов захтев за превремено ослобађање уопште био размотрен.
Адвокат Вејн Џордаш назначио је и да је Станишићево понашање у притвору, као и у затвору Валдхајм у Немачкој где издржава казну од јула прошле године, било примерено и да затворска управа стога препоручује да он буде ослобођен даљег издржавања казне.
Наводећи да би, услед дуготрајне хроничне болести, Станишића требало пустити на превремену слободу и из хуманитарних разлога, његов бранилац је у захтеву подвукао: "Станишић не тражи симпатије, већ само мало разумевања и мало милости. Он је стар 76 година и непокретан је. Превремено ослобађање би му дозволило да кратак, али драгоцен, последњи период живота проведе код куће са супругом и сином, у својој заједници. Супротно томе, одбијање овог захтева би га готово сигурно осудило на осамљено умирање у удаљеном затвору".
О Станишићевом захтеву одлучиће председница суда у Хагу, уругвајски судија Грасијела Гати Сантана.
У личном писаном обраћању Сантани, Станишић је оценио да је рат у бившој Југославији био "трагичан за све који су у њему учествовали, а нарочито за оне над којима су злочини били почињени", пренела је „Политика“.
Правоснажну пресуду и казне од по 15 година затвора Станишићу и саоптуженом некадашњем првом оперативцу СДБ Србије Франку Симатовићу-Френкију, хашки суд је изрекао 31. маја 2023.
Због лошег здравственог стања, Симатовића је суд пустио на условну слободу крајем августа исте године. Процес Станишићу и Симатовићу, укључујући прво и поновљено суђење, трајао је пуне две деценије и био је најдужи у историји Трибунала.
Станишић и Симатовић су, одлуком суда, и током првог процеса више пута били привремено пуштани из притвора.
Погледајте и: