Овако војни аналитичар Андреј Млакар коментарише вест да су се Велика Британија и још девет европских држава договориле да формирају заједничку ратну морнарицу „ради одвраћања будућих претњи из Русије на северу континента“.
Ове снаге деловаће као допуна НАТО-у, додао је он. Споразум о формирању заједничке морнарице потписали су: Уједињено Краљевство, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска, балтичке државе и Холандија.
Циљ нових поморских снага биће заједничка обука, а у случају потребе њима ће се управљати из штаба британских оружаних снага. Према Џенкинсовим речима, формирање ових снага омогућиће да, у случају избијања сукоба, постоје „стварне способности, конкретни ратни планови и стварна интеграција“. Како се истиче, Сједињене Америчке Државе неће бити део ових снага, али се разматра могућност учешћа Канаде.
Британија више нема морнарицу
Велика Британија која се некада поносила својом морнарицом која је господарила морима нема ни један исправан разарач, а жели да буде организатор јединствених снага девет европских земаља, истиче Млакар.
„Свих шест разарача су оперативно неспособни, два носача авиона једва функционишу“, наводи он и додаје да су се, због оваквог стања британске морнарице, у Аргентини осоколили, па опет разматрају могућност заузимања Малвинских острва, око којих су се 1982. године сукобили са Британијом.
Те, сада већ давне године, стање у Краљевској морнарици било је другачије – Британија је имала три носача авиона и нуклеарне подморнице – данас ова држава не би могла да изведе тако сложену операцију 7000 километара далеко од британских обала.
„Велика Британија је некада имала двадесетак разарача, данас има свега шест, од тога су сви неисправни. Значи, дошли смо до тога да Велика Британија нема своју морнарицу, а при томе прети да ће да зауставља Русију у Балтику“, коментарише Млакар.
Како зауставити Русију морнарицом која не постоји
Идеја о заједничким поморским снагама није нова, актуелна је већ неко време. Западне земље покретале су провокације и кампање како би упозорили на „руску опасност“ у басену Балтичког мора. Пре неколико година британски ратни бродови појавили су се код обала Данске, док се у Шведској, још пре почетка специјалне операције у Украјини, с времена на време, по угледу на период Хладног рата, организују кампање „лова“ на руске подморнице које наводно желе да заузму стратешки важно острво Готланд, објашњава Млакар.
Такође, Естонија, која располаже извесним бројем миноловаца, заносила се идејом да постави мине и блокира руску флоту у Финском заливу.
Једина непознаница је како ће јединствена морнарица одвраћати Русију, с обзиром на руски копнени ракетни арсенал у зони Балтика, Калињинграду, Санкт Петербургу и Финском заливу, додаје он.
„Русија не мора ни да шаље бродове, довољно је да лансира ракете, пошто је Балтичко море затворено и да комплетну коалицију од девет земаља отерају на дно Балтика“, констатује наш саговорник.
Русија је непријатељски настројеним државама послала недавно још једну поруку, када су авиони типа Тупољев летели наоружани ракетама Х-22, чија бојева глава тежи скоро једну тону. Та ракета користи се у Украјини за гађање копнених циљева, али она је превасходно конструисана за потапање носача авиона.
„Балтичка флота има способност ношења крстарећих ракета – њихов ракетни арсенал је много већи, плус ракетне крстарице које имају хиперсонично наоружање. Ниједна НАТО морнарица у свом саставу нема такво наоружање“, каже Млакар.
Погледајте и: