Ово је оцена телефонског разговора два лидера, који је одржан на иницијативу руске стране и који је трајао више од сат и по. Главне теме разговора била су ситуација на Блиском истоку и сукоб у Украјини, као и билетерални односи Русије и САД.
„Русија и САД су две водеће нуклеарне силе, и зато добри и конструктивни односи између ових земаља увек утичу на ситуацију у свету и генерално на светску стабилност. Што се тиче тога какав је значај овог разговора и зашто је одржан баш у овом тренутку, мислим да су председници заиста усагласили ставове и да су говорили о што бржем окончању борбених дејстава како на Блиском истоку, тако и у Украјини“, оцењује Орлов, директор руског Института за проучавање проблема савремене политике.
Орлов сматра да је разговор делимично вођен и у контексту унутрашњополитичких интереса Доналда Трампа уочи америчких избора. По његовом мишљењу, Трамп инсистира на теми мира пре свега зато што му је потребан политички успех који би могао да искористи у предизборној кампањи и представи као свој резултат.
„Не треба заборавити да ће Доналд Трамп у новембру имати међуизборе за Конгрес и да му је очајнички потребна победа Републиканске странке САД. Тренутно,ситуација код те странке није најбоља, као ни код њега самог. Мислим да је било речи о томе да се што пре окончају ова борбена дејства у Украјини и на Блиском исотку како би Доналд Трамп поново могао да својим присталицама представи неки резултат, да докаже да је заиста миротворац, а не подстрекач ратова и и да је ситуација у Ирану била грешка. Мислим да је реч била о томе, и значај тог разговора је, наравно, велики“, истиче Орлов.
Путин је саопштио америчком лидеру да је спреман да прогласи примирје поводом обележавања Дана победе 9. маја, а Трамп је ту иницијативу подржао, истичући да тај празник симболизује заједничку победу над нацизмом у Другом светском рату.
На питање, да ли ће Кијев прихватити примирје и да ли Трамп може да утиче на Украјину и Европу које желе наставак рата, Орлов каже да би Владимир Зеленски можда формално и пристао, само како би створио утисак спремности за закључивање мировног споразума. По његовом мишљењу, то би био само привидан корак ка миру, без стварне намере да се уђе у суштински и искрен преговарачки процес.
„Mислим да ће Доналд Трамп покушавати да врши притисак и на Украјину и на Европу, али ми се чини да му то за сада неће успети, јер Зеленски, у принципу, и не крије да не намерава да прекине борбена дејства. Европа такође категорично није заинтересована за окончање рата. Недавно смо чули изјаву начелника Генералштаба Белгије о томе да рат у Украјини треба да траје до 2030. године како би Европа стигла да се поново наоружа. Дакле, Украјина је за Европу нека врста тампон-зоне. Европа то више ни не крије“, оцењује Орлов.
Према његовим речима, чак и ако дође до примирја, оно би било само формалног карактера, пре свега како би се избегло директно супротстављање актуелној америчкој администрацији. Међутим, у пракси то не би донело суштинску промену, јер и Европа и Украјина у овом тренутку желе наставак сукоба, нагласио је експерт.
Путин и Трамп о ратовима и миру
Трамп је, након телефонског разговора са Путином, рекао новинарима у Вашингтону да очекује брзо решавање ситуације око Украјине, истичући да је Украјина већ претрпела војни пораз, али о томе се, како је додао, не може прочитати у „фејк вестима“.
„Имали су 159 бродова. Сви ти бродови су сада под водом. Сви њихови (војни) авиони су оборени“, додао је Трамп.
Орлов оцењује да је Трамп, одговарајући на новинарско питање о томе који ће се од два рата пре завршити, вероватно помешао Украјину и Иран, па је, говорећи о поморским снагама, заправо мислио на иранске бродове.
„Што се тиче пораза Украјине на бојном пољу, није тајна да руске снаге напредују и да иницијатива тренутно јесте на руској страни. Доналд Трамп искрено сматра и убеђен је да је бесмислено ратовати против нуклеарне силе као што је Русија. Зато не чуди што је већ практично отписао Украјину и предвидео јој пораз у овом рату — он је од почетка сматрао да Украјина нема шансе у том сукобу. Он је то сада само гласно поновио“, наводи Орлов.
Путин је оценио да руске снаге задржавају стратешку иницијативу на фронту и потискују положаје противника. Навео је да је од почетка 2025. године Русија предала Украјини више од 20.000 тела погинулих, док је Кијев Москви предао нешто више од 500.
Путин и Трамп у разговору изнели сличне оцене о понашању украјинског руководства на челу са Зеленским, уз став да, уз подршку Европе, Кијев води политику која доприноси продужењу сукоба.
Руски лидер је у разговору са Трампом отворено рекао и да Кијев прибегава „терористичким методама, нападајући искључиво цивилне објекте на руској територији“, али је и поново потврдио да ће циљеви Специјалне војне операције у сваком случају бити остварени, али да би Русија више волела да до тога дође путем преговора. За то је, како је наведено, потребно да „Зеленски позитивно реагује на познате предлоге који су више пута изношени, укључујући и оне од америчке стране“.
Путин је у разговору са Трампом поздравио одлуку о продужењу примирја везано за Иран, истичући да би то могло да отвори простор за преговоре и допринесе стабилизацији ситуације на Блиском истоку. Упозорио је и да би поновна примена силе од стране САД и Израела имала озбиљне и далекосежне последице не само за Иран и регион, већ и за међународну заједницу у целини, при чему је посебно нагласио да би евентуална копнена операција у Ирану била неприхватљива и изузетно опасна.
Путин је такође истакао да Русија намерава да пружи подршку дипломатским напорима за проналажење мирног решења кризе на Блиском истоку и да је изнела низ предлога усмерених на решавање спорова око иранског нуклеарног програма.
САД и Русија сарађују у сенци изазова
Шефови држава су у телефонском разговору такође разговарали о руско-америчким односима, при чему је са обе стране истакнуто да постоје велике перспективе за обострано корисне пројекте у економији и енергетици.
Говорећи о перспективама те сарадње Орлов је оценио да до „значајнијег побољшања односа може доћи тек након избора за Конгрес“.
„Сада би то изазвало снажан отпор америчке Демократске странке и могло би да учини Доналда Трампа рањивим на критике демократа. Зато би најразумније било да се најпре обезбеди победа на изборима, а тек онда, са већином у Конгресу, граде стабилнији односи између две земље. Мислим да је стратегија управо таква и да су, вероватно, о томе разговарали лидери током телефонског разговора“, закључио је Орлов.
Путин је током разговора одлучно осудио покушај атентата на председника САД и изразио подршку америчком лидеру, а уједно је и његовој супрузи Меланији честитао рођендан.
Путин и Трамп су се договорили да и даље одржавају личне контакте, као и контакте на нивоу саветника и представника.