Амерички научници повезали су већи унос алкохола са смањеном перфузијом (протоком крви кроз мозак) и тањом можданом кором — делом мозга у којем се одвијају већина виших мисаоних процеса. Ови знаци оштећења пронађени су чак и код људи који пију у оквиру „препоручених“ граница, преноси "Science Alert".
Реч је о мушкарцима који конзумирају 60 или мање пића месечно и женама које пију 30 или мање пића месечно. Једно пиће садржи око 14 грама чистог етанола — што одговара једној боци пива, чаши вина или једној чашици жестоког пића.
Веза са годинама и старењем
Научници су открили јасну везу између конзумације алкохола, животне доби и смањења протока крви и дебљине мождане коре. То значи да се штетни ефекти чак и повременог пијења временом нагомилавају.
„Конзумација алкохола која се сматра ‘нискоризичном’ може имати последице по интегритет кортикалног ткива, посебно како старимо. Ови резултати могу утицати на садашње стратегије смањења штете и јавноздравствене препоруке о алкохолу“, наводе истраживачи.
Студија је обухватила 45 здравих одраслих особа узраста од 22 до 70 година, без историје проблема везаних за алкохол или прекомерног пијења у последњих годину дана. Учесници су давали податке о својим навикама пијења током протекле године, претходне три године и целог живота. Просечна конзумација била је 21 пиће месечно, са распоном од 1 до 54 пића.
Ови подаци упоређени су са снимцима магнетне резонанце, којима је мерен волумен и дебљина мождане коре, као и са мерењима протока крви у мозгу (доступно за 27 учесника). Важно је напоменути да је тестирање рађено само једном, без дугорочног праћења.
Проток крви као кључни показатељ
Иако је дебљина мождане коре била повезана са количином алкохола, још јача веза постоји са смањеним протоком крви. То сугерише да алкохол првенствено утиче на циркулацију, што касније доводи до оштећења можданог ткива. Добра циркулација у мозгу је кључна за довођење кисеоника и хранљивих материја, као и за уклањање отпадних продуката.
„Узето заједно, налази могу одражавати кумулативне ефекте ниске конзумације алкохола током живота, који у интеракцији са старењем убрзавају смањење прољевљености и дебљине мождане коре“, закључују аутори.
Студија не доказује директну узрочно-последичну везу, јер је снимљена у једном тренутку. Такође, подаци о пијењу су самопријављени, а нису узети у обзир фактори попут исхране и физичке активности.
Упркос томе, ово истраживање се уклапа у све већи број научних радова који доводе у питање постојање „безбедне“ количине алкохола. Због тога најновије америчке прехрамбене смернице више не наводе „безбедну“ границу, већ једноставно саветују: конзумирајте мање алкохола.
Можда је време да озбиљно размислите колико заправо пијете.
Погледајте и: