Осим позива на побољшање услова рада, Празник рада је такође дан када се подсећа на жртве борбе против самовоље капитала у прошлости.
Као Међународни празник рада Први мај је усвојен у знак сећања на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу, у Сједињеним Америчким Државама, више десетина хиљада радника протестовало захтевајући повољније и праведније услове.
Протести и генерални штрајк на које је одговорено репресијом, садржали су између осталог и захтев да се уведе осмочасовно радно време, односно истицана је парола "три осмице" у значењу, осам сати рада, одмора, и слободног времена.
Вишедневни протести те 1886. у Чикагу, започели су 1. маја, да би до оштријих сукоба дошло наредних дана, посебно 4. и 5. маја, када су се проширили и ван града.
Пошто је полиција оштро разбијала протестне скупове, односно штрајкове, уследили су озбиљни сукоби на улицама, уз жртве, како међу демонстрантима односно штрајкачима, тако и међу припадницима полиције.
Најмање шест особа је убијено, а око 50 рањено. Следила су масовна хапшења. Више радничких вођа осуђено је на смрт, а тројица на вишегодишњу робију.
Процењено је да је тих дана 1886. у Чикагу, протестовало око 40.000 радника.
У знак сећања на велике манифестације, и одлучну борбу, с низом жртава, првих дана маја 1886. у Чикагу, током Оснивачког конгреса Друге интернационале, јула 1889. у Паризу, о 100. годишњици пада Бастиље, одлучено је да се 1. мај надаље обележава као Међународни празник рада.
Усаглашено је да ће то подразумевати масовна окупљања, манифестације, од демонстрација до пригодних скупова, као вид и сећања и опомене.
Затим је на Другом конгресу, одржаном у Бриселу августа 1891. Први мај и формално проглашен за Међународни празник рада.
Од самог почетака, замишљено је да то буде општа манифестација солидарности радника, и других обесправљених, против свих видова експлоатације.
У Србији, Празник рада, 1. мај, први пут је обележен 1893. године, окупљањима у Београду, да би свечанију форму обележавање Међународног празника рада имало већ наредне 1894. када су прославе организоване у Београду, Шапцу, Неготину, Крагујевцу, Пожаревцу, Обреновцу, Бајиној Башти.
Првомајска манифестација у сеоској средини у Србији први пут је одржана скупом у селу Дубона, код Младеновца, 1895. године.
Масовније манифестације уследиће од 1903. пошто је основан Главни раднички савез, као и Српска социјалдемократска странка.
У савременој Србији, у складу са законском регулативом, Међународни празник рада обележавао се нерадно.
У свету какав је данас, суоченом с непојмљивим раслојавањем, суновратом права радника, свеопштом неправдом, Међународни празник рада поново је прилика за одлучније изразе незадовољства.
Широм Србије првомајски уранци
На излетиштима и у туристичким центрима широм Србије организовани су традиционални првомајски уранци поводом Међународног празника рада, 1. маја.
Велики број Београђана у раним јутарњим часовима стигао је на Кошутњак, Аду Циганлију, Авалу и друга излетишта, где ће уз традиционални роштиљ, музику и спортске активности прославити празник рада.
На Кошутњаку је највише младих, а многи су на излетишта дошли синоћ како би заузели што боље место за дружење.
Једно од најпосећенијих излетишта за првомајски уранак је национални парк ''Фрушка гора'', где долазе излетници из свих крајева Србије, а најпопуларније локације тог парка су Змајевац, Летенка, Стражилово...
Првомајски уранци организовани су и на излетиштима у Суботици, Сомбору, Новом Саду, Вршцу, Крушевцу, Чачку, Новом Пазару...
Многи првомајске празнике проводе у туристичким центрима широм Србије, где се очекује велии број туриста.
Министарство унутрашњих послова апеловало је на све који одлуче да првомајске празнике проведу у природи, да буду опрезни приликом паљења ватре на отвореном.
Паљење ватре дозвољено је искључиво на посебно обележеним и обезбеђеним местима, истиче МУП.
Погледајте и: