Овако за Спутњик говори љубазни и стрпљиви возач јавног превоза у Београду, Славко Марић, који вози на линији 706 Е, Батајница – Земунски кеј, звезда у успону на друштвеним мрежама:
„Госпођо, ви на Зелени венац? Али ја идем на Земунски кеј? Нема на чему! Баки, ти на Зелењак, али ја ћу на Земунски кеј, искачи! Господине, ја се окрећем код Дунава, а ви, сигруно идете у центар, изађите, па хватајте 15 или 84. Нема на чему!“.
Проблеми на послу који су постали вирални
Ове реченице Славко непрестано понавља већ седам месеци од када ради у јавном градском превозу.
Он одавно зна да аутобус 706 Е иде на Земунски кеј, завршио је Саобраћајну школу у Земуну, одрастао у Угриновцима. Зна да дугачка линија 706 има и експрес верзију са ознаком Е, аутобус који не иде у центар града. Али Београђани то не знају, а као да не знају ни да - читају:
„Кад сам почео да радим препричавао сам то својој жени, пријатељима. Биле су то анегдоте које сам препричавао, више као проблем на послу, али њима је било смешно. Како су дани пролазили, почели су да говоре да ми не верују, мислећи да измишљам да људи константно, изнова, сваки дан, улазе грешком у мој аутобус. Тако сам дошао на идеју да снимам, било им је још занимљивије. И још су се више смејали. Онда сам то почео да качим на друштвене мреже“.
Детектив за расејане путнике
У врло кратком року „Бусдрајвер 706Е“ сакупио је хиљаде пратилаца. И другима је очигледно занимљиво што људи не знају где иду, или не читају, јер где иде, на аутобусу јасно пише.
Славко им не замера, каже да су углавном у журби, чим виде број, ускачу, не стижу ни до слова Е, а камоли до „Земунског кеја“.
Занимљиво је да он ретко кад погреши, заправо никад. Увек зна који су путници промашили, да су кренули у центар града.
„Знам по њиховој гестикулацији, по телу, лицу, по понашању схватим да су у погрешном аутобусу. Од станице на којој улазе, у центру Земуна, до реке има буквално још минут вожње, до те станице лакше је доћи пешке. Кад је лепо време и лепше него аутобусом. Зими је било још лакше да схватим, кад уђу у топло, крену да се скидају. Знате да сигурно не иду само једну станицу, него планирају мало дужи пут“.
Стрпљење као лек за „луди свет“
Славкове пратиоце на друштвеним мрежама привукли су његови духовити коментари, али и велико стрпљење са којим објашњава грешку. Иако то не мора да ради. Има разумевања. И за старије и за млађе путнике. Верује да су стрпљење и осмех део нашег менталитета, зна да су се сакрили и да се могу вратити:
„Људи су приковани за телефон, тако је време. Имају слушалице. Заокупљени су мислима, проблемима. Жао ми је да се враћају и поново чекају други аутобус за центар“.
Странце обавезно упозорава, посебно туристе, да не лутају, они углавном желе да виде центар. Од како ради на овој линији, само два пута се догодило да путници грешком заврше на реци:
„Једна девојка је имала слушалице, није ме чула, а друга је заспала, нисам је видео, била је на оном седишту скроз иза мене, тако да сам је приметио тек кад сам стао на окретници. А што се тиче стрпљења, некако мислим да је и мени лакше ако уђем у нормалан разговор са људима. Кад бих наступио нервозно или агресивно, и реакција би била иста. И готово сви су фини и љубазни. Људи воле, пожелели су се нормалног разговора. Захвални су“.
Путнике штити и на интернету
„Бусдрајвер 706Е“ мисли и на заштиту идентитета својих залуталих путника. Пре него што је почео да их „качи“ на мреже, консултовао је пријатеља, адвоката.
„Објаснио ми је да ту нема ништа лоше, нити ружно по људе који су учесници у клиповима, али да би било најбоље да им се идентитет заштити тако што ће им се лица прекрити или блуровати. И тако је кренуло од почетка и то се неће мењати. Осим у случају да ме неко препозна са интернета и да ми допуштење да иде снимак без те заштите“.
Награда за оне који знају где ће
Однедавно на свом профилу најављује и наградну игру. Сви на Тик- току и Инстаграму који дођу до великог броја пратилаца имају своје мајице, то је тренд.
„Имам пријатеља који се тиме бави. Већ их је радио за мене, играм фолклор, играм и фудбал, штампао је за обе екипе. Дошао сам на идеју да направим мајицу са неким скечом који је остао препознатљив на мом профилу. Мајица ће бити и нека врста награде за поједине путнике. Моћи ће и да се купи“.
„Шихта“ од шест до пола два, у међувремену снимање, пре скретања на Земунски кеј, фудбал и фолклор. Славко све стиже, а прави разлог његове љубазности и стрпљења је каже, у кући.
Хроничара наше расејаности и нервозе, који верује у повратак лепе речи и осмеха у саобраћај, тамо чекају супруга Јована, васпитачица у вртићу, Алекса који има четири и Николина која ће у августу напунити три године.
Славко Марић, возач аутобуса 706Е, са супругом Јованом
© Фото : Спутњику уступио Славко Марић
Погледајте и: