Иранци, насупрот томе, оценио је Мерц, „очигледно преговарају веома вешто – или веома вешто не преговарају“, а Доналд Трамп није пропустио прилику да, зловољно, немачком канцелару узврати како „нема појма о чему прича“, те да „није ни чудо што Немачка стоји тако лоше, и економски и иначе“.
Ко ће издржати краће
У томе је, уосталом, Трамп потпуно у праву јер су ионако слабашне прогнозе немачког привредног раста већ преполовљене на једва 0,5 одсто упркос енормном задуживању – што значи да им следи и четврта у низу година стагнације и заостајања, док упоредо с тим опозициони АфД има четири одсто већу подршку од канцеларове партије – но, то на страну, остаје чињеница и да се наставља примирје које то није у рату који није какав би још могао да постане.
А сат откуцава, јер ће тренутно стање блокираног извоза нафте, гаса и свега другог што је пролазило кроз Ормуски мореуз нека од зараћених страна моћи да издржи краће – Иран, или они који су извршили агресију на ту земљу. „Блумбергова“ рачуница показала је недавно да би америчку блокаду иранске блокаде Ормуза Иран могао да издржи нешто дуже него што Америка може да остане солвентна, а томе свакако треба додати и свест о егзистенцијалној угрожености као фактор отпорности који се не сме занемарити. Ово тим пре што је, према подацима међународних транспортних компанија, за првих 10 дана америчке блокаде Иран ипак успео да извезе више од 10 милиона барела нафте Кини, свега 30-ак одсто мање него пре рата, вероватно уз коришћење територијалних вода Пакистана где америчка морнарица нема приступ…
Трофазна деескалација и отказани преговори
У сваком случају, друга рунда непосредних иранско-америчких преговора у Пакистану минулог викенда није се догодила у предвиђеном формату након што америчка делегација тамо у последњи час није отпутовала јер Иран није хтео да одустане од свог предлога који Америка није хтела да прихвати – трофазне деескалације у склопу које би, најпре, била окончана војна агресија на Иран и Либан, да би у другој фази била утврђена нова правила пролаза кроз Ормуски мореуз у складу с договором Ирана и Омана, док би потом, у трећој фази, на ред дошао и ирански нуклеарни програм.
Кудикамо охрабрујући знак да су некакви – макар и појединачни – договори иза затворених врата могући представљао је пролазак јапанског супертанкера с нафтом кроз Ормуз овог уторка, након што је испунио услове Ирана за то а потом добио и пристанак Америке.
Језик бомби
С друге стране, Доналд Трамп тврди да у Ирану влада хаос и да нема с ким да преговара – иако су сусрети Абаса Аракчија са Владимиром Путином и Сергејом Лавровом, те руског и иранског министра одбране, доказали супротно – а ако је веровати порталу „Аксиос“, амерички председник је једном од својих саветника недавно рекао и да иранске вође „разумеју само бомбе“. Што је изазвало бојазан у Белој кући да би Америка могла да буде увучена у дуготрајни сценарио замрзнутог конфликта услед кога расту цене енергената и инфлација, а у сваком часу може и да се распламса у обновљени оружани сукоб. На само шест месеци уочи новембарских међуизбора за Конгрес, оцењује „Аксиос“, „замрзнути конфликт је за Трампа најгора опција, и политички и економски“.
Један од истакнутијих иранских преговарача, професор Мохамед Маранди, опомиње пак да „постоји значајна могућност да би Епстинова коалиција могла поново да покрене агресију против иранског народа у следећих неколико дана. Одговор Исламске републике„ – најављује Маранди – „биће одлучан“.
Откриће Ен-Би-Сија
С обзиром на искуство с почетка рата, ово није празна претња. Како открива Ен-Би-Си, удари Ирана по америчким базама у региону били су знатно озбиљнији него што је досад пријављено – преко 100 погођених мета у 11 база у 7 земаља и штета мерена милијардама долара, укључујући десетине авиона и напредне радарске системе. Као потврда њихове рањивости – много веће од очекиване – може да послужи и податак да је један успешан напад на америчке инсталације извео чак и застарели ирански авион Ф-5 из ’60-их година прошлог века.
Магазин „Атлантик“ открива и да потпредседник САД Џеј Ди Венс сумња у претерани оптимизам извештаја о току рата које Пентагон упућује Белој кући – нити су Иранцима нанели штету какву пријављују, нити имају ракета колико тврде. У складу с тим сумњама, и Си-Ен-Ен јавља да су током прве фазе рата америчке залихе прецизних ракета испражњене у обиму од чак 50-ак одсто.
А на све то и раздор међу америчким савезницима у региону: Уједињени Арапски Емирати, после скоро 60 година, напуштају ОПЕК и ОПЕК плус организације произвођача нафте.
Зашто су се Емирати сад одлучили на овај потез, и како ће то утицати на цену нафте? У каквом се стању налазе преговори Ирана и Америке? Ко треба више да страхује од војне опције?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку„ говорили Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.