Како се истиче, Кијев инсистира на праву вета када је реч о употреби ових беспилотних система од стране грчких оружаних снага. Атина се томе противи, сматрајући да на тај начин украјинска страна настоји да одржи баланс у односима са Турском.
Наводно, иако Турска сарађује са Русијом, она остаје држава која олакшава контакте између две зараћене стране. Као чланица НАТО са најдужом обалом на Црном мору и правом на стално поморско присуство у складу са Конвенција из Монтреа, Турска се сматра пожељним партнером за Украјину.
Реч је о могућности заједничке производње поморских беспилотних система, посебно беспилотних надводних апарата. Споразум о сарадњи постигли су премијер Грчке Киријакос Мицотакис и Владимир Зеленски у новембру прошле године.
Циљ преговора је да се део производње пребаци у грчка бродоградилишта. Део дронова био би намењен Оружаним снагама Украјине, а други део би ушао у наоружање грчке војске. Атина је са Кијевом разматрала и проширење сарадње у области подводних беспилотних система.
Партнерство са Украјином могло би да помогне Грчкој да смањи заостатак за Турском, која је први беспилотни надводни апарат увела у употребу још 2021. године.
Планирано је да се производња финансира из грчког одбрамбеног буџета у износу од 30 милијарди евра за период 2025–2036, као и кредитима у оквиру европског програма SAFE.