1 / 27
У вртлогу данашњице, где сви некуда јуре и журе, ретки су они, који пролазећи улицама престонице, обрате пажњу на неку од богато декорисаних фасада старих здања и украса на њима, који нас немо посматрају
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 27
А сваки од њих носи неку симболику и прича своју причу. О онима који су испод сводова здања живели, радили или пак о мајсторском умећу уметника, инжињера и архитеката по чијим су замислима стварани
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 27
Стара београдска здања (грађена углавном у првој половини 20. века), красиле су разне бордуре и гирланде које уоквирују врата и прозоре, разнолике, у рељефу израђене фигуре, и склуптуре које су радили наши највећи вајари тога времена.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 27
Картуш (декоративни архитектонски елемент) украшен скулптурама мале деце, познатим као пути
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 27
Зграде су украшаване пажљиво бираним орнаментима који су пре свега били симболи путем којих је власник здања поручивао чиме се бави, какавог је статуса: Исто тако, ако су у питању институције, одабраним симболима се изражавала њена снагу и моћ коју поседује
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 27
Без речи, украси на фасадама приповедају нам причу о власнику здања, његовом имовинском статусу, пореклу и пословној орјентацији. Многи од њих су свој иметак стекли као трговци свињама, говедима, овцама...
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 27
Данас, у времена где истицање свог руралног порекла у српској престоници наилази на осуду, тешко да би се ико усудио да свој дом украси склуптуром, овце, козе, свиње, упркос томе што су најлепша престоничка здања изградили они који у Београду нису рођени, већ су се, трбухом за крухом, у њему настанили
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 27
Једна од београдских лепотица која је након обнове фасаде заблистала је кућа трговца Милана А. Павловића (позната и као зграда Џокеј клуба). Угаоним прочељем зграде доминира богато украшен картуш са иницијалима власника, изнад кога "бди" маскарон у облику женске главе
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 27
Маскарон (орнамент у облику лица) је првобитно био намењен да плаши зле духове како не би ушли у зграду. Веровало се да лице изнад врата штити дом и праг од несреће.
10 / 27
Маскарони на престоничким зградама својим "језиком лица" такође говоре о намени здања. Озбиљан, строги израз често је биран за пословне или чиновничке зграде, док су породичне куће украшавали ликови деце, анђела, нимфи
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 27
Београд нема море, али има бројне морске мотиве на фасадама, попут ове скулптуре сирене која држи лампу на фасади некадашње палате Јадранско-подунавске банке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 27
Иако би за тренутак помислили да су украс неког грчког храма, каријатиде на Старом двору у самом срцу престонице плене својом лепотом и грациозношћу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 27
Велики број београдских фасада украшен је скулптурама божанстава а међу њима је најзаступљенији антички бог Хермес (у римској митологији познатог као Меркур). Божанство смештено у ниши здања у руци држи кадуцеј (штап обмотан змијама)- један од атрибута који дефинише његов божански идентитет
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 27
Капетан-Мишино здање краси склуптура Аполона, грчког бога музике и поезије што симболизује образовну намену зграде. У истоветној ниши, смештена је и склуптура „Минерва са копљем и штитом“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 27
Малу, готово неприметну кућу у Балканској 19. (кућа инжењера Александра Павловића) краси фигура савске нимфе (чији је аутор српски вајар и академик Ђорђе Ђока Јовановић)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 27
Упркос зубу времена који је нагриза, ово је једна од најлепших и најмистериознијих престоничких склуптура. Смештена на самом крају фасадног платна зраде у Ресавској, у углу који се наслања на другу зграду, некако надмено и са висине "посматра" нас крилата лепотица која представља богињу Нику (богињу победе)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 27
Богиња је приказана у ратничком духу, са војничким шлемом на глави и претпоставља се да је, када је израђена, у левој руци (чији део недостаје) држала мач, али не постоје фотографије, ни скице које би то документовале
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 27
Још једна мистериозна дама нас посматра са постоља у полукружној ниши куће у Вишњићевој улици. Склуптура приказује девојку која држи кошницу, која у архитектури и слободном зидарсву (масонерији) традиционално симболизује рад, штедљивост и марљивост.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 27
Биста Ивана Косанчића, чувеног српског јунака који је, према предању, погинуо у боју на Косову 1389. године. Биста (дело вајара Петра Убковића) јсмештена у ниши куће трговца Трајковића изграђеној крајем 19. века
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 27
Богато декорисана фасада Зграде трговца Стаменковића изграђене 1907. године према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. На здању су уочљиви бројни декоративни елементи – зелене керамичке плочице са складно уклопљеним украсима и оградом од кованог гвожђа на завршетку крова
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 27
Поред флоралних мотива, велику заступљеност на београдским фасадама имају и плодови воћа. Композиција човека са пехаром у руци који седи на бурету вина, држећи пехар, окружен корпама грожђа, симболизује богатство и благостање власника здања
© Sputnik / Лола Ђорђевић
22 / 27
Фасадом хотела "Москва" доминира рељеф који представља глорификацију Русије као привредне и поморске силе. Сваки детаљ на фасади хотела представља спој уметности и историје, чинећи га јединственим уметничким делом.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
23 / 27
Скулптура ловачког пса на траци од храстовог лишћа краси бетонски стуб ограде куће Леоне Панајот у Француској улици које је подигао архитекта Петар Бајаловић 1908. године. Иако се мотив пса често јавља на београдским фасадама, ова склуптура привлачи пажњу својом особеношћу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
24 / 27
Детаљ фасаде зграде трговца Радојловића, изграђене по пројекту руског архитекте Николаја Краснова. Изнад лука улазног портала постављен је штит у чијем је средишту фигура Св. Ђорђа на коњу, израђена у високом рељефу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
25 / 27
Рељеф на фасади зграде Француске амбасаде у Београду изграђене у периоду од 1928. до 1935. године. Рељефи приказују алегоријске фигуре и сцене које симболизују пријатељство и везе између Француске и Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
26 / 27
Лав као мотив се често среће на београдским фасадама. Постављени најчешће изнад врата или капија имали су улогу својеврсног чувара, али и симбол снаге и моћи власника или наручиоца објекта, попут овог лава, украса Теразијске чесме подигнута 1860. године по налогу кнеза Милоша
© Sputnik / Лола Ђорђевић
27 / 27
И зато док пролазите београдским улицама, подигните поглед ка фасадама старих здања, јер, можда вас неко посматра
© Sputnik / Лола Ђорђевић