Двоје истраживача са МИТ-а поставило је питање да ли семе биљака може да реагује на звучне таласе из околине, посебно на звук падавина, и да ли би то могло да утиче на брже клијање.
Професор машинства и стручњак за акустику и сензоре на МИТ-у Николас Макрис објашњава да се идеја заснива на ранијим научним доказима да вибрације могу да утичу на понашање семена, преносе медији.
Претходна истраживања показала су да механичке вибрације, попут оних које настају у пољопривреди и индустрији, могу да убрзају клијање различитих биљних врста, док утицај природног звука кише до сада није био испитан.
Полазећи од физичког принципа да удар кишних капи о површину ствара звучне таласе који изазивају вибрације, истраживачи су претпоставили да ти таласи могу да делују на семе испод површине земље или воде, посебно због веће густине тих средина у односу на ваздух.
Како је навео Макрис, у основи реакције могу бити ћелијске структуре познате као статолити, честице које омогућавају биљкама да „осећају“ гравитацију и усмеравају раст корена и стабла.
Хипотеза је била да вибрације изазване звуком кише могу да помере статолите и тиме покрену сигнал за почетак клијања.
У експериментима је коришћено око 8.000 семена пиринча, које је изложено различитим звучним условима насталим симулацијом падавина различитог интензитета, уз контролисане услове без директног контакта са водом.
Резултати су показали да је семе изложено звуку капљица почело да клија 30 до 40 одсто брже у односу на контролну групу.
Такође је уочено да су семена ближа површини воде била осетљивија на ове ефекте, што, према истраживачима, потврђује улогу јачине звучних таласа у реакцији биљака.
Истраживачи сматрају да вибрације покрећу статолите у ћелијама, чиме се активира процес клијања, што значи да звук не делује само као спољашњи стимуланс, већ и као унутрашњи сигнал.
Студија сугерише да би способност семена да "чује" кишу могла да представља адаптивну предност, јер указује на оптималну дубину за клијање и приступ води у земљишту.
Истраживачи оцењују да резултати мењају досадашње разумевање интеракције биљака са околином, указујући на софистицираније механизме сензорне перцепције него што се раније сматрало.
Погледајте и: