На полугодишњој редовној дебати у Савету безбедности Уједињених нација 12. маја разматраће се стању безбедности у Босни и Херцеговини, а према ономе што пише на сајту ове организације главна тема би могла да буде улога виског представника и легитимитет Кристијана Шмита. Такође се наводи и да би се могло од правног саветника УН затражити мишљење о процедурама именовања високих представника, што је поменуто и у извештају Владе РС који је послат СБ УН.
Право би требало да узме ствар у руке
На питање да ли би ово могао да буде увод у крај Канцеларије високог представника за БиХ адвокат Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права, каже да би било значајно да се правно да став о том питању чиме би се барем дошло до чињенице да је именовање макар Кристијан Шмита било потпуно нелегално.
„У ствари да га и нема, да таквог именовања није ни било! А онда се ту поставља питање свих оних последица који су изазване од стране Шмита у Босни и Херцеговине, укључујући поступак против Милорада Додика, доношење некаквих закона и тако даље. Значи, то су све ствари које би се поставиле као посебна питања уколико би Уједињене нације, а о томе може да одлучује само Савет безбедности, изјасниле да он није имао легитимитет,“ истиче Петронијевић.
Да ли ће ово питање стићи и до главног правног саветника Уједињених нација односно, подсекретара УН задуженог за правне послове који је и правни саветник и који пружа правне савете генералном секретару и Секретаријату УН о свим међународно правним питањима, обезбеђује правну подршку Генералној скупштини, Савету безбедности и другим органима, зависи, напомиње наш саговорник, од консензуса у СБ УН.
Проблем би могла да буде Британија
„Ту је по мени проблем у овом тренутку једино Велика Британија. Јер ово су ретки тренуци када имате и Русију и Америку на истој страни. А битно питање за БиХ је управо једно од главних – а то је да постоји консензус између три највеће силе Кине, Русије и Америке. И лично мислим да би и Француска могла да се врло лако придружи томе. Проблем је по мени евентуална опасност од некаквог вета које стоји на Великој Британији“, сматра наш саговорник.
Он истиче да би оцена да је долазак Кристијана Шмита на место високог представника био нелегалан фактички требало да значи поништавање свих његових активности, одлука и последица које су оне изазвале.
„То би била права и правилна одлука. Нисам сигуран да ће они бити спремни на тако нешто. Више верујем, ако дође и до става тог правног саветника који изађе кроз неки предлог или предлог неке резолуције у Савету безбедности, да ће се ићи на неку помирљивију варијанту,“ наводи Петронијевић.
Високи представник је требало да буде привремен
Он није сигуран да међународни фактори „имају петљу“ да ураде то што би требало да ураде, да кажу - овде смо погрешили - човек је тамо нелегитимно и нелегално толико година и направио је дар-мар у Босни и готово изазвао сукоб.
„Тај читав систем који је успостављен је накарадан. У изворном Дејтонском споразуму под Анексом 10 је било предвиђено само високи представник у једнини, што би правно протумачено било да је то требало да буде један представник, који је ту требало да буде четири или пет година, колико је већ мандат трајао док се донесу документи, не усвоји устав, закон и подзаконски акти, формирају органи и док Босна и Херцеговина, као самостална држава не почне да функционише на оном принципу који је дефинисан кроз Дејтонски мировни споразум, а касније и кроз Дејтонски устав. Међутим, то се схватило као трајно стање колонијалне управе. И онда је почела читава она додатна прича која је такође апсолутно нелегитимна, нелегална, а то су такозвана бонска овлашћења или бонске препоруке. Јер нама кад кажу препоруке, то значи наредба. Изгледа да ми то не преводимо на баш најбољи начин,“ истиче Петронијевић.
Врх леденог брега
Како каже, бонска овлашћења су потпуно спорна јер све је то била надградња озбиљног експеримента с краја 20. и почетка 21. века у срцу Европе.
„Значи, Дејтонски споразум је једина ствар око чега су се сагласиле чланице Савета безбедности, још неколико десетина земаља и сами учесници у поступку и потписале га. И од Дејтонског споразума као мировног споразума кренуло се у писање устава и неких других елемента. А онда се појавила идеја да би то требало да надгледа, дакле да буде посматрач, а не да управља високи представник у Босни и Херцеговини који је требало да обавештава Савет безбедности о томе ко спроводи, а ко не спроводи, споразум, како се спроводи или како се не спроводи Дејтонски мировни споразум као основ нове државе. А не да управља на силу. Али се у то претворило. Тако да је Дејтонски споразум урушен дугогодишњом делатношћу високих представника што је кулминирало довођењем грађанина Кристијана Шмита на то место. А то је само врх леденог брега. Они су извршили озбиљну деструкцију Дејтонског споразума. Они су направили пукотине у Дејтонском споразуму, а сви заборављају да је Дејтонски споразум пре свега мировни споразум. Нарушавати мировни споразум значи ићи ка сукобу, стварати услове за сукоб. То нажалост многи чак ни у Босни не схватају,“ истиче Петронијевић.
Иначе, Република Српска, као ентитет унутар Босне и Херцеговине годинама ангажује међународне правне тимове и саветнике који заступају њене интересе пред међународним телима и помажу у припреми периодичних извештаја Савету безбедности УН, које Српска редовно шаље како би изнела своје виђење ситуације у БиХ.
Влада РС редовно доставља извештаје генералном секретару УН и чланицама Савета безбедности о стању у БиХ а последњи, 35. извештај, упућен је у мају 2026. године и фокусира се на критику одлука високог представника.
Званично, државу Босну и Херцеговину у УН представља Стална мисија БиХ, чије особље (укључујући амбасадоре и саветнике) чине представници сва три конститутивна народа, у складу са системом ротације и националним кључем.