Једна од највећих уметница данашњице и једина жива балерина која носи титулу prima ballerina assoluta, вечерас ће наступити пред публиком у Београду, у програму „Pas de deux - Плес удвоје на врховима прстију“. Заједно са својим уметничким, али и животним партнером, чувеним виолинистом Вадимом Рјепином, Светлана Захарова ће на сцени Сава центра извести програм који представља несвакидашњи сусрет две уметности – плеса и музике.
Захарова, која је као и њен супруг, већ добро позната београдској публици, наступа и као солиста, и у дуетима с играчима Бољшој театра – Артемијем Бељаковом, Михаилом Лобухином и Игором Цвирком, уз пратњу Београдског камерног оркестра, под вођством Миљане Поповић Матерни.
Програм је настајао годинама, уметници су заједно осмишљавали наступ, бирали дела, мењали репертоар, док нису дошли до концепта који уједињује класичну и модерну, нову и традиционалну музику, одломке из балета и танго, водећи гледаоце кроз разне епохе и стилове игре.
„Плес не постоји без музике и зато ми, балетски уметници, увек зависимо од музике. Кад чујем изванредно извођење, инспиришем се тиме. У нашем пројекту постоји добар баланс јер, када смо заједно на сцени, вероватно у том тренутку водим ја, зато што играм и публика гледа у мене. Вадим у том тренутку свира музику и његова улога је да држи тај добар ритам и лепо извођење. Када сам ја иза кулиса и мењам лик, он има предност и сва пажња је на њему. Зато мислим да имамо дивну равнотежу и да свако може достојно да представи своје стваралаштво“, каже Светлана Захарова.
Вадим Рјепин овај однос описује као дијалог заснован на огромном међусобном надахнућу, али и на непрестаном узајамном ослушкивању.
„Веома је сложен посао причати причу покретом, телом. Када је на сцени Светлана, за мене је то посебна емоционална димензија и, наравно, стопроцентна инспирација. Постоје играчи који желе да музика строго прати покрет, али има и оних који траже да она дише, да тече природно. Управо тада настаје прави дијалог покрета и звука. Светлани је веома важно да у сваком балету, било да је то 'Бајадера', 'Ромео и Јулија' или 'Дама с камелијама', буде присутан музички слој. Зато она одлично познаје сва музичка дела, као што и ја већ одлично познајем кореографију нумера. Наравно, ако Светлана има неки импулс, ја ћу га подржати. Ако се код мене појави неко ново осећање, она ће га одмах осетити“, објашњава Вадим Рјепин.
Савршенство и грешка
Светлана Захарова је постала примабалерина Маријинског театра у Санкт Петербургу са свега 18 година, а касније и водећа балерина Бољшој театра и звезда светске балетске сцене. Иако се њен плес често описује као савршенство форме, сама уметница инсистира на нечему сасвим другом – на сталном осећају недовршености.
„Сваког дана у пробној сали сусрећем се с недостацима за које само ја знам. Наравно, када изађем на сцену, трудим се да их сакријем, да нико не види и не зна за неке моје проблеме. Балет је уметност која мора стално да се усавршава и да се развија. Данас можете да одиграте одлично, да вам све успе, али већ сутра морате да почнете све из почетка, од нуле. И мени се и даље чини, иако сам већ много година на сцени, да још много тога не знам. Стално тежим ка бољем, да будем боља и од себе, и од других“, каже Светлана Захарова.
Посебан тренутак у сваком извођењу, како каже руска примабалерина, дешава се непосредно пре изласка на сцену.
„Нешто величанствено се догађа непосредно пре изласка на сцену, када схватите да то више нисте ви, да сте сада већ Јулија, или Жизела, или Одет... У мени се тада јавља огромна концентрација и више не мислим ни о чему споредном. Није важно шта се дешава око мене, или шта се дешавало, потпуно урањам у лик и претварам се у неког другог. И то понекад помаже да се догоди нешто што никада нисте урадили у пробној сали, нешто што ни сами од себе не очекујете. И то је невероватно! Дешава се само у контакту с публиком, када је представа у току, када су око вас други уметници. И то су тренуци који као да долазе одозго, с неба“, усхићено каже примабалерина.
Музика која прати покрет — и обрнуто
Вадим Рјепин, који такође има импресивну уметничку биографију, а чувени Јехуди Мењухин га је описао као „најсавршенијег виолинисту којег је чуо“, каже да му је сарадња с балетом отворила потпуно нову перспективу.
„Када музичар почне да проналази инспирацију у поректу, то није лако, али је изузетно лепо. И то је ствар осећаја. Сваки концерт је другачији, као да је нов и као да се изводи први пут. Зато је то, пре свега, занимљиво и веома инспиративно. И, по мом мишљењу, за овај програм су изабрана изванредна дела, музика коју ми је велико задовољство да изводим. И она су и Светлани важна као музичка пратња. Заједно смо их бирали“, каже Вадим Рјепин.
Прослављени виолиниста посебно истиче сарадњу с ансамблом, Београдским гудачким квартетом, наглашавајући колико је важно да се енергија пренесе и на колектив који дели сцену.
„Оркестар је изванредан. Одлично су припремљени, дивно свирају и право је задовољство с њима радити пробе. Сва ова дела су обрађена за гудачки ансамбл, да бисмо могли да се сместимо поред играча. И, наравно, за њих је то ново. Зато је за мене била велика радост да се с њима сретнем и да већ на првој проби добијем инспирацију од њих“, каже Вадим Рјепин.
Уметност као простор сусрета
Уметник истиче и да му је веома драго што је поново о у Београду, граду у којем је први пут гостовао 1985. године.
„После сам долазио још неколико пута, али прву посету веома добро памтим. Град се доста променио, али је веома леп и људи су дивни. Свуда около видим лепе осмехе. Храна је веома укусна, атмосфера је веома топла. Веома сам радостан што сам у Београду“, одушевљено каже Рјепин.
У времену које је обележено поделама и тензијама, уметност руши баријере. Иако се свет мења, начини комуникације остају – можда чак и снажнији него раније, примећује Светлана Захарова.
„Постоје гледаоци, обични људи који воле уметност, културни људи који желе да се инспиришу лепом музиком и дивним плесом. И управо нас то све зближава. Данас постоје велике тешкоће, али захваљујући новим технологијама, друштвеним мрежама и другим платформама, ми уметници смо и даље у контакту. Настављамо да пратимо шта ко ради, ко где наступа. Зато, ма ко покушавао да подели наш уметнички свет, не може то да учини, јер ми и даље комуницирамо и причамо о свом стваралаштву. Мислим да ће лепота, стваралаштво и уметност сигурно спасити свет“, оптимистична је Светлана Захарова.