„Завршени су разговори са ММФ-ом, а објављени ставови су нам потврда да смо на правом путу, да су мере наше економске политике у кризним годинама препознате као адекватне и подстицајне за даљи привредни раст, упркос свим светским актуелним дешавањима. Прихватамо критике, али нам и похвале много значе у даљем раду“, поручио је након састанка министар финансија Синиша Мали.
Како је оцењено у извештају ММФ-а, Србија се као и друге земље суочава са значајним изазовима услед рата на Блиском истоку али и да су снажни заштитни механизми Србије чврста основа за суочавање са изазовима.
„Рат утиче на економију кроз више цене енергената и повећану неизвесност која утиче на приватне инвестиције и потрошњу. Очекује се раст од око 2,75 процента у 2026. години, уз повећање на четири процента у 2027. години, уз подршку раста реалних прихода, нових извозних капацитета у прерађивачком сектору, опоравка пољопривредне производње, инвестиција у инфраструктуру и енергију, као и туризма повезаног са Експом", навео је ММФ.
У објављеном саопштењу је наведено и да Србија напредује у фискално-структурним реформама, са посебним освртом на чињеницу да је објављена прва актуарска анализа пензионог система, те да је у припреми први извештај о пореским расходима, уз спровођење кључних препорука из прошлогодишње процене фискалне транспарентности ММФ-а.
Додаје се и да је Србија посвећена ограничењу фискалног дефицита на три одсто БДП-а у периоду 2026–2027, као и посебним фискалним правилима за плате у јавном сектору и пензије.
Наведено је и су препоруке стручњака ММФ-а да би смањење акциза на гориво у марту-априлу 2026. ублажило шок раста цена нафте, али би требало да буду укинута у скоријем периоду како би се избегло дуготрајно субвенционисање енергије и очувала фискална одрживост.
Најзад, истичу и да су прогнозе подложне "неуобичајено високом нивоу неизвесности", што се односи на, како се наводи, даљу ескалацију сукоба на Блиском истоку и додатне поремећаје на енергетским тржиштима.
НБС: Србија направила чврсту основу за управљање глобалним шоковима
Поводом посете ММФ-а огласила се и Народна банка Србије наводећи да је делегација истакла да снажни заштитни механизми Србије - умерен јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски сектор, дају чврсту основу за управљање глобалним шоковима који се надовезују, као и да је наставак опрезне и предвидиве макроекономске политике од кључног је значаја за очување кредибилитета и ублажавање ризика из глобалног окружења.
"Рекордне девизне резерве, стабилан курс динара према евру, инфлација која је под контролом, стабилан банкарски сектор који кредитном активношћу подржава привредни раст били су и остају део нашег одговора и на нове геоекономске околности", поручила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић
Погледајте и: