Она је подсетила да се још 1948. године, приликом поновног писања Универзалне декларације о људским правима, светска заједница суочавала са идеолошким проблемима и да је „било тешко договорити се око неких основних права“. Ипак, како је навела, тадашњи свет је био знатно целовитији, што је омогућило превазилажење разлика.
„А зашто је био целовитији? Зато што су многи правници и дипломате који су писали тај текст, ако могу тако да кажем, потицали из истог света. Били су део једног образовног система“, истакла је Кнајсл.
Према њеним речима, таквог јединства данас више нема.
„Сведоци смо пропадања образовног система. Данас људи долазе на положаје не зато што имају таленат или потребне способности, већ једноставно зато што познају некога ко их је поставио на ту функцију“, оценила је бивша шефица аустријске дипломатије.
Она је додала да данас влада „дубока неспособност за дијалог“ и да проблем није у томе што људи више не говоре француски, енглески или неки други језик.
„Кључна ствар за могућност дијалога није заједнички језик, већ то да људи деле одређене интелектуалне и моралне основе“, закључила је Кнајсл.