Лета 1941. године, породица Савичев је планирала да напусти Лењинград, али није успела – рат их је изненадио. Нису имали другог избора него да остану у опкољеном граду и помогну фронту колико год могу, надајући се крају рата.
Тања је добила свеску у знак сећања на своју старију сестру Нину, која је нестала током гранатирања. Сви у породици су веровали да је мртва. Тада је Тања почела да пише своје потресне белешке:
„Жења је умрла 28. децембра у 00:00, 1941.“
„Бака је умрла 25. јануара у 15:00, 1942.“
„Љока је умро 17. марта у 05:00, 1942.“
„Стриц Васја је умро 13. априла у 02:00, 1942.“
„Стриц Љоша 10. маја у 15:00, 1942.“
„Мама 13. маја у 07:30, 1942.“
„Савичеви су умрли.“
„Сви су умрли.“
„Само је Тања остала.“
Мала бележница са девет страшних записа налазила се међу доказним документима на Нирнбершком процесу. Данас се Тањин дневник налази у Историјском музеју Лењинграда, а његова копија изложена је у витрини једног од павиљона на Пискарјовском меморијалном гробљу. Сама Тања у њему готово ништа не говори о себи. Покушали смо да замислимо шта је могла да мисли, види и осети. Текст који ћете чути је креативна реконструкција заснована на стварним чињеницама о њеном животу и животима њене породице. Тања ће заувек остати у сећању оних који су преживели те страшне године.