„Европа може да надокнади заостатак у стратешким војним способностима током наредне деценије уз додатна улагања од око 500 милијарди евра“, наводи се у извештају.
Од тог износа, између 150 и 200 милијарди евра морало би да буде уложено већ до 2030. године.
Аутори документа истичу да укупни додатни трошкови одговарају свега 0,25 одсто укупног БДП-а Европске уније, укључујући економије Норвешке и Велике Британије, у посматраном периоду.
Према процени аутора, значајан напредак могао би бити постигнут већ у првих три до пет година реализације програма, док би „висок степен аутономије“ Европа могла да достигне у року од пет до десет година.
У извештају је идентификовано десет кључних области за реформе, међу којима су оперативно управљање војском, аутономни системи који се могу масовно производити, системи сателитског извиђања, комуникације и позиционирања, вештачка интелигенција и cloud системи за обраду података.
Такође се наводи да реформе не би требало да спроводе наднационалне институције ЕУ, већ коалиције држава специјализоване за поједине области. Тако би, на пример, Немачка, Француска, Пољска и Велика Британија могле да координишу стратешке програме, док би се нордијске земље фокусирале на аутономне поморске системе и средства радио-електронске борбе.
Као кључни услов за успех реформи аутори наводе превазилажење фрагментације одбрамбених сектора европских држава.