Пошто је највеће напоре, и жртве, за пораз нацистичке Немачке, најмонструозније машинерије зла коју је свет до тада видео, дао Совјетски Савез, у Москви се традиционално, сваке године, на Дан победе 9. маја одржава војна парада чије је тежиште на одавању поште ратницима који су изнели надљудску борбу против нацизма.
Немачка је капитулацију у Другом светском рату потписала у Карлсхорсту, предграђу Берлина, у штабу совјетских снага, 8. маја 1945. у 22:43. а на снагу је ступила у 23:01, по средњоевропском времену. Потписник је био фелдмаршал Вилхелм Кајтел у име Немачке, док су савезнике заступали маршал Георгиј Жуков и британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.
Због временске разлике између средњоевропске временске зоне и московске, као датум капитулације се у Москви, односно раније Совјетском Савезу, данас Русији, узима 9. мај, и он се обележава као Дан победе, док се у западним земљама обележава 8. мај.
Догодила су се заправо два потписивање капитулације Немачке, тих дана.
Првобитно 7. маја у Ремсу, на северозападу Француске, када је са немачке стране потписник био генерал Алфред Јодл. Савезнике је представљао генерал Валтер Бедел Смит, а Совјете генерал Иван Суслопаров. Тада је био присутан и представник Француске, генерала Франсоа Севез.
Пошто Стаљин није прихватио документ потписан 7. маја, званична Москва је поставила захтев да се акт о капитулацији потпише наново, у присуству репрезентативних представника совјетске армије односно државе.
Пошто је генерал Двајт Ајзенхауер прихватио Стаљинове аргументе, ново потписивање догодило се сутрадан у Берлину, односно Карлсхорсту, а акт потписан у Ремсу третиран је као прелиминарни.
У накнадном, коначном тексту капитулације, нагалашено је да се немачке трупе имају, свуда без разлике, предати локалним заповедницима савезничких снага.
То је било важно због чињенице да су Немци намеравали да се предају западним савезницима, при чему је постојала идеја да се отпор Совјетима можда настави.
Захтеве совјетског врха савезничка команда је одмах уважила, подразумевајући и инсистирање да се капитулација потпише на највишем новоу, и то у Берлину, средишту зла, несумњиво из симболичких разлога.
Тако се догодило да се Дан победе, због разлике у временским зонама, обележава 8. маја на Западу, а у Русији, раније Совјетском Савезу, и многим другим земљама 9. маја.
Прва велика Парада победе одржана је у Москви 24. јуна 1945.
Москвом су тада, под зидинама Кремља, продефиловали прекаљени ратници који су изнели гигантску борбу, доневши не само победу својој земљи него и уништење нацизма, уз приказ заробљених знамења поражених, као ратних застава, и колоне заробљеника.
Шестогодишњи Други светски рат окончан је коначно капитулацијом Јапана 2. септембра 1945.
Рат на Пацифику завршен је пошто је употребљено и атомско оружје, чиме су Јапанци приморани на капитулацију.
Током Другог светског рата, живот је изгубило око 60 можда и до 70 милона особа. Приближно 20 милиона били су војна лица. Међу њима, 1.706.000 били су грађани Југославије, према наводима које је званични Београд изнео током процеса нацистичким злочинцима у Нирнбергу.
На тлу Југославије отпор остатака немачких снага обустављен је тек 15. маја.
Посебно је важно да је поразом над Немачком поражен национал-социјализам, идеолошка конструкција чија је расистичка доктрина довела до уништвања читавих етничких група. Такозваним "коначним решењем" који су нацисти осмислили, убијено је око шест милиона Јевреја, уз још милионе невиних жртава других, Кинеза, Руса, Пољака, Срба.