„Дан победе - 9. мај је и опомена, да не сме да нам се догоди да се повампире идеологије као што су фашизам и нацизам, које су у смрт послале на десетине милиона недужних људи“, казала је Ђурђевић Стаменковски која је и председница Владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Слобода је, како је нагласила за српски народ увек била вреднија од живота.
„Слободу смо једино више волели од самог живота, зато што смо је увек стављали на прво место. Можда је због тога она за нас имала и највећу цену, али и највећу вредност“, казала је министарка.
Ђурђевић Стаменковски је подсетила да је Србија била међу првима која је устајала против тог зла и у Првом и у Другом светском рату.
„Зато Србија данас има и моралну дужност, али и историјско право, да позове на помирење, на разговор, на договор, да позове на разум. Зато Србија данас, тако грчевито, тако снажно и одлучно, држи мир, своју војну неутралност, своју самосталност, и своју потребу да очува своје границе и територијалну целовитост“, рекла је министарка и додала да је данашњи дан прилика и да се подсетимо да је семе тзв. независног Косова посејано и у време Хитлерове окупације.
Према њеним речима то семе представља и реликт управо тих идеологија смрти, нацизма и фашизма, које су тада потпомагале све оне полуге којим је могао да се сруши српски народ као слободарски, визионарски народ на овим просторима.
„Нема решења балканског питања без решења српског националног питања“, нагласила је она и додала да је тако било, и да је тако и данас.
Зато је, додала је, наша обавеза да подсетимо и наше европске партнере и наше пријатеље, и на истоку и на западу, да смо ми увек били на правој страни.
На почетку је поздравила све оне са којима смо извојевали велику победу и оне чији су дедови, баш као и наши, исписали историју - историју коју нећемо дозволити да прекрајају и мењају, историју коју нико не може да нам одузме и избрише.
Захвалила је и амбасадорима савезничких земаља који су увек били уз Србију, српски народ, и у добру и у злу.
„Велики војсковођа, велики ум и политичке и државотворне мисли, Шарл де Гол, говорио је да је српски народ исписао једну од најважнијих страница отпора у Европи“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Подсетила је да је Де Гол говорио да је српски народ један од најзаслужнијих народа у читавој европској борби против фашизма.
„И заиста, у тим временима када је Европа била окована страхом и када су падале престонице, али не само престонице, него када је клонуо дух бројних европских народа, због идеолошке заслепљености и велике мржње и свега онога што се дешавало, српски народ се раме уз раме борио са најхрабријима, знајући врло добро да је Други светски рат био само наставак онога што је започето у Првом светском рату“, казала је она.
Министарка је подсетила да је у оба рата српски народ страдао преко трајне границе биолошке инвалидности, због чега ни данас, 2026 године, ми још не можемо демографски да се опоравимо од тог великог страдања.
Истакла је да је борба наших предака била отаџбинска борба за опстанак државе и нације.
Свечаности су присуствовали председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, председник владе Ђуро Мацут, председница, министри у Влади, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба, представници верских заједница, дипломатског кора, градоначелници, представници општина, као и ветерани Другог светског рата и бројни гости.
Брнабић: Мир је једино за шта се вреди борити - зато Србија једино то намерава да чини
Председница Народне Скупштине Ана Брнабић изјавила је вечерас на свечаној академији поводон Дана победе 9. маја, да данас, када је реч рат постала уобичајена, не постоји већа дужност да се сетимо важности очувања сећања али и борбе да се заустави заборављање на све што нам се догађало пре више од 80 година, како би свет поново могао да има будућност каква је могућа само у миру.
„Данас када је реч рат уобичајена, ако нас је дотле довео заборав, онда управо данас не постоји већа дужност за свакога од нас од борбе за заустављање тог заборављања, од борбе за сећање, за памћење, за ново, поновно осветљавање те прошлости, али чињеничног стања, не релативизације", казала је Брнабић и нагласила да је мир једина битка коју вреди водити, као и да Србија једино намерава то да чини.
Брнабић је нагласила да је та борба против заборављања важна како би поново могли да имамо будућност - будућност која је могућа само у миру, у дијалогу, само у компромису и само уз консензус о томе шта нам се пре више од 80 година заиста догађало.
„Данас морамо да се поново сетимо чињеница и да нам не буде тешко да јасно кажемо: 9. мај није само дан када је у Берлину 1945. године потписан документ о капитулацији нациста. То је и дан када је човечанство, уз незамисливу цену, однело победу над идеологијом која је људско биће свела на број, а читаве народе наметнула за истребљење, укључујући и српски народ. Ово је дан када изнова морамо да понављамо Камијеве бесмртне речи - 'Мир је једина битка коју вреди водити'“, казала је Брнабић.
Нагласила је да је 9. мај дан када је побеђено зло, а Србија била на страни победника и платила ужасну цену.
„У свету натопљеном крви, у Европи у којој се навија за рат уместо дијалога и разговора који би водио миру, у Србији у којој су поделе на важне и мање важне, вредне и мање вредне прихватљива и пожељна идеологија, у таквом свету, Европи и Србији, питање је да ли и даље памтимо жртве и страдале, логоре и избеглице“, предочила је Ана Брнабић која је додала да ни у Европској унији не славе сви Дан победе, јер су имена победника и побеђених побркана, нагласила је она.
У оквиру свечане академије у организацији Владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије приређен је музичко-сценски програм.
Дан победе над фашизмом у Другом светском рату - 9. мај, обележен је и низом догађаја у главном граду у знак сећања када је безусловном капитулацијом Немачке окончан Други светски рат у Европи. Данас се обележава и Дан Европе.
Ове године, како је саопштио Европски парламент, Европљани обележавају 76. годишњицу Шуманове декларације која је дала основе Европској унији какву данас познајемо и довела до ере мира, демократије, просперитета, интеграције и сарадње широм континента.
Погледајте и: