„Оно чиме нисмо задовољни су детаљи у вези будућег рада Рафинерије, покривености тржишта Србије у велепродаји и у малопродаји, али и обавезе финансијских на које се НИС обавезао пре пар година и које треба да испуни“, рекла је она за ТВ Прва.
Према речима Ђедовић Хандановић, уколико МОЛ није задовољан тиме, мора да нешто да заузврат.
„Није питање да ли ће Рафинерија радити или не, она мора да ради. Питање је у ком обиму, у ком капацитету, како ћемо да надгледамо, шта ако се то не оствари и како Србија онда брани своју позицију, јер Рафинерија има утицај на сигурност снабдевања, на бруто домаћи производ, на запосленост и на индустријски раст. Рафинерија за нас, поред тога што је критична енергетска инфраструктура, значи и нешто што у кризним ситуацијама нама апсолутно треба“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је навела да држава жели да буде апсолутно сигурна да се МОЛ неће водити само својим приватним интересима, пре свега стицања профита, јер, како је додала, приватне компаније тако функционишу, и да зато са аспекта државе Србије морамо да одређене детаље тог уговора договоримо.
Према њеним речима, Србија неће прихватити компромис у преговорима о будућности НИС-а по сваку цену, а који би био на штету државних интереса, истичући да држава инсистира на јачијој контроли рада Рафинерије, сигурности снабдевања и испуњавању финансијских обавеза компаније.
Србија има „план Б и план Ц“
На питање какве су шансе да дође до тог компромиса, министарка је казала да то не зависи од српске стране и да је то пре свега условљено односима Америке и Русије, али да свакако постоји „план Б и план Ц“.
Додала је и да Србија покушава да поправи позицију коју је наследила након продаје НИС-а 2008. године руском Гаспром њефту.
Ђедовић Хандановић је истакла да Србија није одговорна за увођење санкција НИС-у и нагласила да је Влада Србије успела да обезбеди стабилно снабдевање тржишта упркос глобалној енергетској кризи и расту цена нафте.
„Немамо несташица, немамо неконтролисан раст цена, немамо ограничења на пумпама, отказаних летова и мислим да је то велики успех политике Владе Србије са циљем да се заштите интереси грађана“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да Србија тренутно располаже државним резервама дизела довољним за око 63 дана просечног нето увоза, док са комерцијалним резервама нафтних компанија укупне резерве покривају око 83 до 84 дана просечне дневне потрошње.
„Од 2022. године више него смо дуплирали државне резерве. Тренутно имамо око 260.000 тона државних резерви дизела, што је довољно“, навела је министарка.
Подсетила је и да је држава смањењем акциза на гориво за 20, а потом и 25 одсто, преузела велики терет на буџетске приходе како би ублажила последице енергетске кризе по грађане и привреду.
Погледајте и: