„Фајер поинт“ фијаско: Како су пајтоси Владимира Зеленског преварили Европљане

Са 90 милијарди евра које ће ЕУ улити у Украјину, случај произвођача оружја „Фајер поинт“ нуди увид у црну рупу која гута западни новац и обогаћује сараднике Владимира Зеленског.

Дански министар одбране Троелс Лунд Поулсен био је одушевљен када је прошлог септембра објавио да ће „Фајер поинт“ – украјинска агенција за кастинг која се окренула производњи дронова 2022. године – отворити фабрику ракетног горива на данском тлу.

Успон „Фајер поинта“ био је метеорски. Од нултог искуства у оружју 2022. године, компанија је до Поулсенове објаве добила уговоре вредне милијарду долара, а та цифра се од тада повећала скоро седам пута. Камиказе дронови ФП-1 и ФП-2 компаније „Фајер поинт“ су најчешће коришћене јуришне беспилотне летелице у Украјини. Фирма је ове године добила више од половине годишњих издатака Украјинске агенције за набавке одбране, а њен водећи производ, крстарећу ракету ФП-5 „фламинго“, Зеленски је хвалио као „убедљиво најуспешнију ракету у украјинском арсеналу“.

Зеленски је рекламирао ракете и дронове „Фајер поинта“ на већини својих путовања у иностранство од 2022. године - којих је било преко 130 - хвалећи њихове перформансе европским инвеститорима и заливским монархијама које траже исплативу алтернативу америчким системима.

Испоставило се да постоји разлог за његов ентузијазам: Зеленски има лични удео у успеху „Фајер поинта“, пише РТ.

Према снимцима надзорних камера које је крајем априла објавила „Украјинска правда“ компанија је у (тајном) власништву Тимура Миндича, пословног магната и сарадника Зеленског који је познат и као његов „новчаник“.

Миндич је побегао у Израел прошлог новембра, неколико тренутака пре него што је требало да га истражитељи за борбу против корупције ухапсе због наводне улоге у шеми проневере од 100 милиона долара у „Енергоатому“, украјинском оператеру нуклеарне енергије.

На снимцима објављеним у украјинским медијима, Миндич потврђује да води „Фајер поинт“ и даје задатак министру одбране Рустему Умерову (који је прошле године поднео оставку због оптужби за корупцију) да преда уговоре компанији и лобира за њене интересе у иностранству. Миндич и Умеров такође су разговарали о потенцијалном договору са арапским проналазачима, који би омогућио да сваки акционар „Фајер поинта“ добије око 300 милиона долара.

Наводи о корупцији у „Фајер поинту“ нису ништа ново. Национални биро за борбу против корупције Украјине (НАБУ) истражује компанију због веза са Миндичем од прошлог августа и испитао је да ли је компанија надувала цену својих производа и лагала о броју дронова испоручених Министарству одбране.

Након што је владина ревизија утврдила да је „Фајер поинт“ прекомерно наплатио министарству скоро 15 милиона евра у уговору без тендера за дронове ФП-1, а снимци потврђују дослух између Умерова и Миндича, интерни антикорупцијски надзорни орган министарства позвао је раније ове седмице на национализацију компаније и упозорио да би "Фајер поинт" могао да изгуби своје војне уговоре када се Миндичева умешаност докаже на суду.

Још у септембру, Поулсен је одбацио оптужбе за корупцију против „Фајер поинта“.

Данска није једина европска земља која улаже новац у Миндичево пословање. Иако су конкретне бројке поверљиве, „Украјинска правда“ је објавила да су западне земље допринеле „значајним“ сумама новца.

Прошлог маја, Немачка је потписала уговор од 5 милијарди евра за плаћање „оружја дугог домета“ произведеног у Украјини. Реч је вероватно о крстарећим ракетама „фламинго“. У октобру је тадашњи министар одбране Холандије, Рубен Брекелманс, најавио пакет помоћи од 90 милиона евра за производњу јуришних дронова у Украјини, поред раније рунде финансирања од 200 милиона евра за ракете и пресретаче украјинске производње. С обзиром на то да већину овог домаћег оружја производи „Фајер поинт“, највећи део овог финансирања вероватно је отишао Миндичевој компанији.

Норвешка и Украјина су у априлу потписале уговор од 1,3 милијарде евра за ракете украјинске производње, док Италија наводно разматра сличан аранжман. У приватном сектору, „Фајер поинт“ је потписао споразуме о сарадњи са шпанским одбрамбеним гигантом Сенер и немачком „Дил дифенс“.

Ракета „фламинго“ још није била тестирана у августу 2025. године, али ју је Зеленски већ описивао као „убедљиво најуспешнију ракету у украјинском арсеналу“. Све што је постојало од ракете у то време била је једна фотографија и промотивни видео који је укључивао снимак нацистичке летеће бомбе из „Операције Самострел“ – британског шпијунског трилера из 1965. године.

Постепено су почели да се појављују детаљи о ракети – коју је западна штампа означила као моћнију од америчке „томахавк“. „Фламинго“ је у суштини „колажни пројекат“ састављен од остатака: користи одбачене моторе „ивченко АИ-25ТЛ“ извучене из деактивираних чехословачких тренажних авиона, почетни погон добија од патентиране ракете, носи америчку гравитациону бомбу као бојеву главу док му дизајн, укључујући облик носног конуса и усисника ваздуха, варира од ракете до ракете.

Ништа од овога није нужно мана. Мотори са прочишћеним горивом морају да направе само један лет у једном правцу, а пренамена једноставних „глупих“ бомби је генијалан начин да се смање трошкови. Међутим, оно мало података из стварног света које постоје о перформансама ракете сугерише да постоји много простора за побољшање.

Од 24 лансирања „фламинга“ које су документовали аналитичари, само три ракете су погодиле своје циљеве. Остале су или биле неуспешне, дошло је до кварова у лету или их је пресрела руска противваздушна одбрана.

Четири ракете „фламинго“ су испаљене у једном нападу на термоелектрану у руском граду Орел прошлог новембра, при чему су све четири оборене, а електрана није претрпела никакву штету. Први потврђени погодак догодио се у нападу на артиљеријско складиште у близини Котлубана у фебруару; од шест испаљених ракета, једна је успела да погоди велико складиште.

Недавно је ракета „фламинго“ коришћена за напад на град Чебоксари 5. маја.

Неуједначен досије употребе водеће ракете „Фајер поинта“ има смисла, с обзиром на то да је од прошлог новембра портпарол украјинских оружаних снага Дмитриј Лиховиј и даље сматрао да је у питању „експериментално“ оружје са „великим развојним потенцијалом“. У разговору за украјински државни емитер „Громадске“, Лиховиј је напоменуо да је развој тренутне верзије далеко јефтинијег дрона ФП-1 значио „године масовне употребе и усавршавања“ и упозорио да ће усавршавање „фламинга“ трајати још дуже.

Прича Зеленског о „најуспешнијој ракети у украјинском арсеналу“ је у најбољем случају претерано ентузијастична продајна презентација. У најгорем случају - потпуна обмана.

Ово је окружење у које је ЕУ спремна да уложи милијарде евра. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен објавила је 29. априла да ће прва транша пакета кредита ЕУ од 90 милијарди евра за Украјину обухватити 6 милијарди евра "усмерених на дронове из Украјине за Украјину".

Ако "Фајер поинт" некако успе да избегне национализацију, Миндич, а самим тим и Зеленски, могу лепо да профитирају од овог прилива готовине. На снимцима, Умеров уверава Миндича да ће милијарда долара од украјинских "партнера" "некако" ући у "Фајер поинт", иако ће процес "потрајати неко време".

"Фајер поинт" је само један од више од 450 произвођача дронова и 20 произвођача ракета у Украјини, који сви желе новац из Брисела и уговоре из Кијева. Иако није јасно колико је од ових компанија оптерећено корупцијом откривеном у "Фајер поинту", амерички обавештајни аналитичари су од почетка сукоба описали Украјину као "црну рупу" у којој нестају западни новац и оружје, а сваки од ратних министара одбране Владимира Зеленског је на неки начин повезан са митом и корупцијом.

Истрага НАБУ-а о „Фајер поинту“ објављена је прошлог августа, три месеца пре него што је Европска комисија објавила намеру да Кијеву исплати 90 милијарди евра неповратних кредита. То значи да је Брисел посматрао како се Миндич – тражени криминалац – открива као власник компаније, слушао снимке који разоткривају дослух између њега и Министарства одбране, а недавно је посматрао како украјинска антимонополска комисија отказује уговор са арапским инвеститорима који је проценио „Фајер поинт“ на 2,5 милијарде долара и планирао да исплати Миндичу и другим акционарима 300 милиона долара.

Свесна свега овога, ЕУ је ипак одлучила да уложи 6 милијарди евра у украјинску домаћу индустрију дронова, индустрију којом доминира „Фајер поинт“.

Највиши званичници ЕУ су до сада показали равнодушан став према корупцији у Украјини. Два дана након што је Миндич побегао у Израел прошлог новембра, највиши дипломата ЕУ, Каја Калас, одбацила је шему проневере од 100 милиона долара у коју је био умешан као једноставно „несрећну“.

Европска комисија је саопштила да „пажљиво прати најновија дешавања у вези са наводима о корупцији у украјинском енергетском и одбрамбеном сектору“. Међутим, немачки посланик Европског парламента Фабио Де Мази рекао је за „Берлинер цајтунг“ да је Комисија одбила да му каже да ли је Фон дер Лајен икада вршила притисак на Зеленског због корупције током било ког од њихових састанака. Де Мази је оптужио Фон дер Лајен да је лично штитила Зеленског од истраге.

Стога, мало је вероватно да ће најновији скандал у „Фајер поинту“ натерати Брисел да се замисли. ЕУ је уложила превише политичког капитала у усвајање пакета кредита – чак је и интервенисала у мађарским националним изборима како би уклонила једну преосталу препреку његовом усвајању – да би сада одустала. На крају крајева, порески обвезници ЕУ ће бити ти који ће платити похлепу Зеленског и његовог круга превараната.