Савет за примену мира у БиХ, скраћено ПИК, фантомско тело састављено од амбасадора западноевропских држава који седе у Сарајеву, именовало је Кристијана Шмита за наводног високог представника међународне заједнице у БиХ, иако није властан за тако нешто.
За избор високог представника надлежан је Савет безбедности УН-а. Шмит, међутим, најављује да ће оставку поднети ПИК-у, што прејудицира да немачки дипломата и министар у пензији, у Републици Српској познат као „туриста Шмит“ оставку подноси том телу како би оно наставило да ради мимо највишег политичког органа Светске организације, објашњава амбасадор БиХ у Србији, Александар Врањеш.
Два сценарија – један од њих води БиХ у хаос
Прве вести да би Шмит могао да напусти БиХ доспеле су у јавност прошлог месеца. Према тадашњем писању медија, на седници Савета безбедности која би требало да буде одржана у новембру, разговарало би се, не само о Шмитовом одласку, већ и о затварању канцеларије Високог представника. Сада, с обзиром на Шмитову најаву, пред нама су два сценарија, каже Врањеш.
Први је да се питање будућности високог представника и ОХР-а врати у Савет безбедности УН-а, тамо где му је и место и у том случају о томе би се питале и Русија, као и Кина. Друга опција је да о овоме одлучује фантомски Савет за примену мира, објашњава Врањеш.
„Ако се будућност високог представника и ОХР-а буде одлучивала у Савету безбедности, постоји могућност да се постигне постигне договор да нови високи представник око кога би се сви сагласили, има ограничени мандат, да нема право коришћења бонских овлашћења и да му је једина сврха затварање ОХР-а“, наглашава Врањеш.
Управо овако на високог представника гледа Русија, која се, као ни Кина, својевремено нису сагласиле са Шмитовим именовањем за високог представника.
Међутим, други сценарио подразумева оно што Шмит кроз своју оставку призива – да Савет за примену мира именује високог представника мимо Савета безбедности. Тако уменовани високи представник не би имао ни легитимитет, ни легалитет и само би служио интересима Велике Британије, Немачке и Брисела, а у БиХ би се наставио хаос, сматра наш саговорник.
„Видећемо која ће од два сценарија проћи, а ако пракса заобилажења Савета безбедности буде настављена, БиХ ће и даље бити опхрвана великим политичким проблемима“, истиче Врањеш.
Чекају се реакције странаца
Према његовим речима, врло скоро ћемо видети реакције на Шмитову најаву о оставци – о свом раду и о стању у БиХ, Немац би требало да поднесе извештај Савету безбедности већ 12. маја. Веома занимљива ће бити реакција Вашингтона јер најава оставке је дошла напрасно.
„Једно од тумачења, које се могло чути и видети у сарајевским медијима је да је добио строго упозорење од САД, не само да поднесе оставку, него да под хитно напусти БиХ и да до доласка неког новог на његово место функцију обавља његов заменик, који је уједно и супервизор за Брчко дистрикт. Сада ће бити занимљиво гледати како ће Америка реаговати“, наводи Врањеш.
Такође ће бити занимљиво посматрати и реакцију европских земаља, јер већ се виде назнаке да су Европљани поприлично нервозни због Шмитове оставке и под каквим условима ју је најавио.
„Они је нису очекивали на овакав начин, а вероватно нису ни задовољни ако је све урађено под притиском Вашингтона. Они сматрају да би требало да поставе неког новог и већ се прича да би Брисел најрадије поставио неког италијанског дипломату“, додаје Врањеш.
Из тог угла посматрано, види се да је Европа заинтересована да се настави са именовањем лажних високих представника, али, како Врањеш сматра, ипак све зависи од става Вашингтона.
Одумирање ОХР-а прилика за унутрашњи договор
Према његовим речима, одумирање ОХР-а, односно демонтажа окупационе управе у БиХ, већ је отпочела и који год сценарио да се деси, у наредном периоду се може очекивати да ће позиција међународне заједнице, односно окупационе управе у БиХ бити све слабија и слабија.
„А што брже политички представници три конститутивна народа то схвате, брже ће постићи унутрашњи договор“, категоричан је Врањеш, који наглашава да Република Српска већ годинама позива политичке представнике другог ентитета, федерације БиХ за сто, како би на бази унутрашњег консензуса три конститутивна народа била донета одлука о будућности БиХ.
„То су три чувена сценарија које је председник Додик понудио Федерацији на расправу – нови договор који би требало да резултује некаквим новим методом да државна заједница опстане; промена устава или промена Дејтонског споразума и, на послетку, мирни разлаз. Који год од тих сценарија буде, оно што је сигурно, мораће га донети унутрашњи актери у БиХ, јер видимо да она више није у фокусу великих сила и да је одумирање позиција међународне заједнице већ видиљиво“, каже Врањеш.
Како ће се даље наставити и хоће ли одумирање окупационих органа у БиХ бити препознато као прилика да се унутрашњи актери међу собом договоре зависи управо од њих самих. Међутим, уколико бошњачка политичка елита и даље настави да призива страни интервенционизам који би „завртао руке“ српском конститутивном народу, БиХ ће одумрети као и ОХР, закључује Врањеш.
Погледајте и: