Кавкаски орах на Златибору: Нова плућа Србије - симбол вечног пријатељства Руса и Срба

За разлику од традиционалних споменика, пројекат „Живи споменик слободе“ доноси револуционаран приступ. Садња кавкаског ораха представља органски доказ блискости српског и руског народа. Сваки нови лист и свака грана која се шири ка небу симболизују живи мост између две отаџбине, претварајући тугу због страдалих у нову животну енергију.

Уместо полагања венаца на хладан мермер, представници Општине и удружења грађана одабрали су живот. Свака од три саднице кавкаског ораха, засађена у дворишту чајетинске библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“, обележена је Георгијевском лентом – симболом јунаштва, војничке славе и победе. Овај чин симболизује живи завет: док орах пушта корење у златиборску земљу, лента подсећа на несаломиви дух бораца за слободу.

Овај еколошки аспект, назван „Нова плућа Србије“, има за циљ да кроз садњу стабала директно утиче на заштиту животне средине, чинећи зеленило Златибора трајним чуваром историје.

Предраг Обрадовић, председник Друштвасрпско-руског пријатељства „Доситеј Обрадовић“ из Панчева и уредник Српскоруског гласа каже да је ова племенита иницијатива чекала пуних петнаест година на своје остварење:

„То је најбољи доказ да од великих идеја никада не треба одустајати. Реализација у Чајетини није крај, већ само почетак пута којим ће Кавкаски орах 'прошетати' кроз целу Србију. Захваљући Општини Чајетина и председнику Милану Стаматовићу, ми смо данас одржали ову акцију, а договор је да се у будућности формира „руска шума на Златибору“ и тиме уградимо нова плућа Србије. То је завет младима: на њима је да чувају засађено и негују братство као највредније наслеђе.“

Михајло Обрадовић из Удружења студената „Студентарија“ подсетио је да је причу о кавкаском ораху пре скоро 20 година истражио новинар Владимир Јовановић, а ми данас настављамо ту мисију како бисмо сачували од заборава личну судбину руског војника који је дао живот за ослобађање нашег главног града.

„Садња је део ширег пројекта који подразумева да се за сваког погинулог руског борца засади по једно стабло које ће носити његово име. То је израз захвалности руским породицама и помен људима којима је била част да дају животе за отаџбину.“

Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина рекао је да је данашња акција наставак добрих веза нашег и руског народа.

„Одабрали смо двориште Библиотеке како би људи могли најбоље да се информишу о нашој историји. Постоји и симболика – овде су некада била стабла ораха која су временом нестала, а ми их сада враћамо на један симболичан начин, у непосредној близини зграде Општине.“

Све је почело октобра 1944. године. Млади совјетски војник носио је плодове ораха из завичаја као храну и подсетник на домовину. Након његове погибије у борбама за ослобођење Београда, из плодова у његовом шињелу изникло је дрво какво Србија до тада није видела.

Тај „кавкаски гост“ већ 81 годину рађа и буја на Авали, а сада се тај живот преноси и на Златибор.

Како је истакао Арсен Ђурић, председник Скупштине општине Чајетина:

Чајетина је добила симбол који не ћути. Садња кавкаског ораха је позив на нови начин размишљања: сећање на хероје не мора бити само у камену – оно може да дише, производи кисеоник и расте заједно са будућим генерацијама.

Ово је почетак стварања „руске шуме“, где ће свако дрво бити једно име, једна судбина и једна заједничка победа за чистију и бољу Србију.