Срећан и тужан дан у исто време за навијче Партизана. Тог 11. маја 19676. године црно-бели исписали су историју клуба и борили су се за титулу европског шампиона.
На терену су били Милутин Шошкић, Фахрудин Јусуфи, Велибор Васовић, Бранко Рашовић, Љубомир Михајловић, Владица Ковачевић, Радослав Бечејац, Мане Бајић, Мустафа Хасанагић, Милан Галић, Јосип Пирмајер.
Пре финале чувене „Партизанове бебе“ ређале су велике победе. Пао је Нант као шампион Француске, затим шампион Немачке Вердер, а онда најбољи тим Чехословачке Спарта. У полуфиналу Партизан је био бољи од Манчестер јунајтеда, шампиона Енглеске.
Незаустављиво је деловао Партизан, а само финале против Реала почело је добро. У првом полувремену није било гола, да би у 55. минуту Васовић затресао мрежу за вођство црно-белих. Међутим, у последњих 20 минута сан је угашен. Амансија је у 70. минуту погодио за изједначење, да би Серена само шест минута касније донео преокрет.
Тим који се пре тачно шест деценија био на корак од титуле европског шампиона кројили су пре Абдулаха Гегића и Флоријан Матекало, Стјепан Бобек као и Марко Валок.
У периоду од 1960. до 1963. године „Партизанове бебе“ освојиле су три везане титуе шампиона Југославије и тада су већ наговестили да су генерација за велика дела.
Борба за трофеј те 1966. године била је то велико дело, али остаће вечита жал за тим финалом које је и до данас остало највећи успех Партизана.