Уколико би евентуално дошло до повлачења признања такозване државе Косово од стране Египта то би, према мишљењу историчара и публицисте Немање Старовића, имало далекосежнији значај него кад су у питању неке мале карипске или јужноамеричке државе.
Нови арапски ветрови
Наиме, подсећа Старовић за Спутњик, Египат традиционално представља центар арапског света и упркос проблемима у којима се нашао 2011. он тај статус још несумњиво има у свести народа који броји готово 500 милиона људи.
„Видимо да је арапски свет доста подељен, да је отприлике половина држава попут Саудијске Арабије и њених савезника признала независност Косова и Метохије. То је учинио и Египат у веома чудном моменту, јер је то био један од последњих ако не и последњи декрет који је потписао председник Египта Мухамед Морси пре него што је смењен војним пучем 2013. Нова влада под руководством генерала Сисија битно је променила политику Египта“, указује Старовић за Спутњик.
С друге стране, Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду каже за Спутњик да не треба умањивати значај Суринама или било које државе која је повукла признање Косова и Метохије, али да треба нагласити да је Египат најмногољуднија, па у том смислу можда и најзначајнија арапска држава.
„Дакле, уколико Египат донесе такву одлуку, а он може да је донесе, то би било јако значајно. Важно је да је то била последња одлука бившег председника која се коси са интересима Египта, јер та држава ни случајно није хтела да подржи независност Косова зато што је исто тако подржавала и целовитост Судана“, напомиње Јанковић за Спутњик.
Египат је, додаје он, заинтересован за очување постојећих граница, за очување територијалног интегритета, и због тога између осталог, тихо наравно, подржава и политику Србије спрам Косова и Метохије.
Кад и Србија погура, биће још
„Тако да је могуће да дође до тог повлачења признања. На томе би наша дипломатија требало да ради и уз мало, хајде да кажемо, и нашег залагања, тако нешто би могло да се догоди. Наравно, треба имати у виду да Египат има подударне интересе са Русијом кад је рецимо у питању Либија, тако да има више тих елемената који могу утицати на то да Египат донесе такву одлуку“, сматра Јанковић.
Повлачење признања неке државе у систему међународног права је неуобичајена форма, али Немања Старовић подсећа да је Египат гласао против пријема Косова у Унеско и тиме следио државну политику Србије, па би уз дисконтинуитет политике повлачење могало да буде логичан чин политике Египта у последњих четири-пет година.
У сваком случају, истиче Старовић, ако би до тог повлачења дошло, оно би заиста имало велике последице и не би било неразумно очекивати да би такав потез следиле и још неке државе-чланице Арапске лиге.
