То у свом најновијем извештају о стању људских права у свету пише „Хјуман рајтс воч“, наводећи такође да су током године хрватске власти вратиле азиланте и мигранте који су у земљу покушали да уђу из Србије, без да су размотриле њихове захтеве за азил.
Удружење за заштиту људских права је у свом „Светском извештају 2017“, двадесет и осмом по реду, на 643 странице дало преглед поштовања људских права у више од 90 земаља.
Хрватска враћала мигранте у Србију без разматрања захтева за азил
„До августа 2017. захтев за азил у Хрватској поднело је 1.262 људи, укључујући оне који су у Хрватску враћени из других чланица ЕУ, а према правилима Уније о азилу. Тек 76 тражилаца азила је добило неки облик заштите, док је до краја септембра Хрватска из Грчке и Италије преузела 78 азиланата“, пише у извештају.
„Хјуман рајтс воч“ такође наводи да је Хрватска вратила мигранте и тражиоце азила који су ушли из Србије, без да је прегледала њихове захтеве за азил. У извештају се такође подсећа да је у јулу 2017. године Суд правде Европске уније пресудио да је Хрватска прекршила закон ЕУ, јер је мигрантима и азилантима допустила да пређу у Словенију и Аустрију, а да претходно није преиспитала њихове захтеве за азил.
Друштвена изолација избеглица
Према најновијим службеним подацима, Хрватска је до краја године примила 60 људи из Грчке, 21 особу из Италије и седам сиријских породица из Турске, које броје 48 људи. Према величини квота, Загреб је преузео обавезу да прими 1.583 азиланта.
Како се наводи у извештају, азиланти и избегли у Хрватској и даље се суочавају с друштвеном изолацијом и потешкоћама у приступу курсевима језика, образовању и запошљавању. „Хјуман рајтс воч“ упозорава да је, према подацима, од 30 регистрованих малолетника без пратње у школу уписано само једно дете.
Ускраћивање права особама с инвалидитетом, дискриминација националних мањина, спор напредак правосуђа
Што се тиче особа с инвалидитетом, „Хјуман рајтс воч“ пише да се они и даљу суочавају с ускраћивањем права на пословну способност и могућност доношења важнијих животних одлука и да изостаје подршка за живот у заједници.
Припадници националних мањима, посебно Срби и Роми, и даље се суочавају са дискриминацијом, несношљивошћу и говором мржње. Ромска деца су сегрегирана у школама, тврди „Хјуман рајтс воч“.
Што се тиче процесуирања одговорних за ратне злочине, хрватско правосуђе бележи спори напредак, закључује „Хјуман рајтс воч“ у свом извештају.
Извор: Индекс