„У принципу, жао нам је што, уместо да водимо нормалан дијалог, уместо да се ослањамо на међународно право, Сједињене Америчке Државе, наравно, теже да своје лидерство доказују кроз конфронтационе концепције ове врсте“, рекао је руски министар на конференцији за новинаре након заседања Савета безбедности Уједињених нација у Вашингтону.
У сваком случају, Русија је, како је истакао Лавров, као и раније спремна за дијалог и за разматрање војних доктрина.
„Уверен сам да у САД нема мало људи здравог разума, који разумеју да стратешка стабилност мора да се чува, да сви ризици који се појављују морају да се пониште и да је то немогуће без сарадње Русије и Сједињених Америчких Држава“, нагласио је Лавров.
Према оцени руског министра, перспектива односа Москве и Вашингтона зависи од способности америчког председника Доналда Трампа да се избори против политичких интрига у САД.
„Жеља председника Казахстана и руководилаца других земаља да руско-америчке односе виде у бољем стању него што је тренутно, не зависи од квалитета посредника. То, пре свега, зависи од спремности САД да разговарају на равноправној основи, уз узајамно поштовање, и од способности председника Трампа да се супротстави отворено унутрашњим политичким интригама, усмереним против њега самог, интригама у којима се користи карта русофобије“, рекао је Лавров.
Он је додао да је уверен да ће Америка временом постати свесна да је неопходно да развија сарадњу с Русијом, укључујући и област међународне безбедности.
„Видимо како све невоље сваљују на Русију и како на унутрашњем политичком пољу играју игру русофобије с веома лошим циљевима. Али сам уверен да ће проћи време оних који све то започињу и да ће САД освестити да је у њиховим исконским националним интересима да развијају сарадњу с Русијом, укључујући међународну безбедност за коју данас тако много бринемо“, рекао је Лавров.
Где су докази да Москва заобилази одлуке УН о Пјонгјангу
Говорећи о кризи на Корејском полуострву, Лавров је истакао да Москва тражи од Вашингтона да представи било какве доказе да Русија не испуњава одлуке Савета безбедности Уједињених нација у вези са Северном Корејом.
„Постоји специјални комитет који је при Савету безбедности формиран како би се разматрали разни проблеми и жалбе. Али ако у комитет не стижу конкретне жалбе, то значи да конкретних чињеница нема. Више ништа не могу да кажем“, додао је Лавров.
Раније је државни секретар САД Рекс Тилерсон рекао новинарима да Русија не испуњава све санкције уведене против Северне Кореје на нивоу УН, а пре свега оне које се тичу испорука горива. Председник САД Доналд Трамп је у интервјуу агенцији Ројтерс изјавио да Москва уопште не помаже у решавању ситуације са Северном Корејом и да поништава све што чини Пекинг.
САД формирају алтернативне органе власти у Сирији
САД се баве формирањем алтернативних органа власти у Сирији, што противречи обавезама Вашингтона, навео је Лавров.
„То што се САД озбиљно баве формирањем алтернативних органа власти на огромном делу сиријске територије — то је чињеница и то, наравно, апсолутно противречи њиховим сопственим обавезама које су у више наврата потписивали, укључујући оне у Савету безбедности о привржености територијалној целовитости Сирије“, рекао је руски министар.
Према његовим речима, недоследност и одсуство принципијелне привржености ономе што је договорено прилично су карактеристични за савремену америчку дипломатију.
Лавров је подсетио да му је амерички државни секретар Рекс Тилерсон у више наврата говорио да је једини циљ присуства Американаца у Сирији победа над ДАЕШ-ом.
„Сада имају много веће планове. Мораћемо с тим да изађемо на крај и да тражимо путеве који ипак неће дозволити да се угрози суверенитет сиријске државе“, рекао је Лавров.
Он је, такође, истакао да се нада да сиријска опозиција неће као услов за учешће на преговорима у Бечу наводити захтев за смену режима у тој земљи. Нова рунда међусиријских преговора биће одржана у Бечу 25. и 26. јануара.
Лавров је додао да Русија жели да након Конгреса сиријског националног дијалога у Сочију специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура добије препоруке о саставу уставне комисије.
Конгрес ће бити одржан 29. и 30. јануара у Сочију.
Ирански нуклеарни програм за сада није мртав
Ирански нуклеарни споразум неће моћи да буде испуњен уколико било која од страна иступи из њега, истакао је Сергеј Лавров.
„Договор се не може испуњавати уколико неко од учесника самостално изађе из њега, он ће пропасти, договора неће бити. Полазимо од тога и мислим да сви то одлично разумеју. Пре свега наше европске колеге, а њих ће САД, како сам чуо, сада наговарати да заузму став који одговара ставу Вашингтона“, рекао је руски министар.
„Ово је врло одговоран тренутак. И да, исправно сте рекли да Северна Кореја посматра све што се догађа. Споразум с Ираном се заснивао на томе да Иран обустави свој војни нуклеарни програм и да му због тога буду укинуте санкције. Исто се сада нуди и Северној Кореји. Али ако споразум с Ираном постаје средство за поткусуривање у некаквим политичким и геополитичким замислима, како убедити Северну Кореју да пристане на исту такву варијанту, која затим у било којем тренутку може да буде опозвана“, додао је Лавров.
Он је, међутим, истакао да ирански нуклеарни споразум за сада, ипак, није мртав.
„Колико схватам, председник Трамп је рекао да ће до следећег претреса, који треба да буде одржан кроз два до три месеца, он већ донети коначну одлуку: или ће му изаћи у сусрет и на неки начин преформулисати овај споразум или ће он из њега изаћи“, рекао је Лавров у Њујорку.
Амерички председник Доналд Трамп је раније саопштио да ће Бела кућа сарађивати с Конгресом САД на отклањању озбиљних недостатака међународног споразума с Ираном који је закључен 14. јула 2015. године.
Иран и „шесторица“ међународних посредника (Русија, САД, Велика Британија, Кина, Француска и Немачка) постигли су у јуну 2015. историјски споразум о решавању вишегодишњег проблема у вези са иранским нуклеарним програмом.
Одлука Кијева брише Мински споразум
Закон о реинтеграцији Донбаса, који је јуче усвојила Врховна рада Украјине, поништава Мински споразум, оценио је Лавров.
„Закон о реинтеграцији, уколико посматрамо из правног угла, поништава Мински споразум који је једногласно одобрио Савет безбедности у резолуцији усвојеној неколико дана након састанка четворице руководилаца ’нормандијског формата‘ у Минску. За нас је то очигледно“, изјавио је Лавров.
Парламент Украјине је у четвртак у целини усвојио председнички нацрт закона о реинтеграцији Донбаса, у којем је Русија проглашена за агресора. Према закону, области Донбаса које нису под контролом Кијева проглашене су окупираним територијама. Из документа је искључена тачка о приоритетном значају Минског споразума за решавање сукоба.