Вујовић је у емисији „Прави угао“ на РТВ говорио о књизи која ће „разрушити мит о ’Дејтону два‘“, као и о томе да ли је очекивао да се Милошевић нађе на хашкој оптужници.
Такође, говорио је о трилатералном састанку који је одржан у Истанбулу између турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића и српског председника Александра Вучића и навео да је улога Турске на Балкану данас позитивнија него раније.
Када су у питању наводи који се односе на „Дејтон два“, Вујовић, који је први члан делегације Србије који је стигао у данас чувену ваздухопловну базу „Рајт Патерсон“ и последњи који је из ње отишао у јесен 1995. године, наводи да нико „озбиљан и квалификован не говори о промени Дејтонског споразума“.
„И српска делегација и амерички делегати од врха па ниже знају како смо тешко дошли до овог решења. Овај споразум је историјски. Ово је био први рат у Европи после Другог светског рата“, рекао је он.
Вујовић је био и шеф мисије СРЈ у Вашингтону, а у књизи „Последњи лет из Дејтона“ подсећа на догађаје и кључне личности из преговора 1995. године.
Говорио је о томе како су се у Дејтону цртале мапе, а наводи и да је Милошевић добро испреговарао како Сарајево не би постало посебан ентитет.
„Као што имамо Вашингтон као посебан дистрикт, који не припада ни Вирџинији ни Мериленду, дакле имате Републику Српску, имате Федерацију, имате Сарајево. Милошевић је сјајно реаговао и рекао да то не долази у обзир. Пред мојим очима је поцепао документа јер би тиме би Муслимани или Хрвати имали два гласа, тиме би се изгубила важност и постојаност РС“, додао је Вујовић.
Он такође објашњава и како је то Милошевић добио овлашћење да преговара у име свих Срба.
„Захтевано је да добије апсолутну подршку од СПЦ, САНУ, руководства РС на Палама и од руководства у Београду, сви су потписали то писмо. Велика грешка кад је одбијен Венс-Овенов план. Република Српска би била поштеђена многих жртава да је Венс — Овенов план прихваћен. Ја лично познајем Венса и Овена, са њима сам био на ручку у резиденцији норвешког амбасадора, уз мог доброг пријатеља, новинара ’Њујорк тајмса‘ Дејвида Бајндера који ми је рекао да су босански Срби пуцали себи у ногу кад су одбили Венс-Овенов план. Милошевић је схватио тај део и тај пропуштени тренутак и зато је успео да добије овлашћење да преговара у име свих Срба“, додао је Вујовић.
О писму Ричарда Холбрука у којем се Радовану Караџићу наводно гарантује да неће бити изведен пред Хашки суд уколико се мирно повуче са власти у РС, наводи да је то био Холбруков „манипулативан потез“.
„Онај ко разуме амерички естаблишмент зна да то писмо не може свако да напише, ако није председник САД, државни секретар, потпредседник уколико председник није у могућности. Ово писмо је написао помоћник секретара. И ја сам био помоћник министра, могао сам да напишем свашта. Био сам у суду и рекао да то писмо не вреди боба“, навео је.
За Милошевића наводи да је од њега владао страх у целој делегацији, да нико није смео да му покуца на врата.
„Чинио сам све да му помогнем, али сам знао да не бих могао да будем у његовој кожи. Био је сјајан тактичар, али много сиромашан стратег. О њему ће судити историја“, наглашава Вујовић.
О папирима на којима је предложено да се на дневни ред у Дејтону стави и Косово, каже да их је њима Милошевић гађао. Предложено је да се Косову да висока аутономија, где ће Албанци имати своје институције. У хотелу, недалеко од базе где се преговарало, седео је Ибрахим Ругова.
„Милошевић је прочитао, поцрвенео од беса и онда ме гађао папирима. Ја сам их уредно скупио са пода, имам и сведоке. Говорио је да у јавности не би преживео такав потез“, напомиње Вујовић.
Извор: Б 92
