Обележавање почиње Војном парадом на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој ће учествовати више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде.
Небом изнад трга током прославе пролетеће око 50 хеликоптера, бомбардера и ловаца из јединица Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Русије, а врхунац аеромитинга приредиће акробатска група Стрижи.
Копнену технику представиће више од 70 јединица борбених возила, а главним тргом Волгограда први пут ће проћи оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер“, реактивни системи „Смерч“ и „Торнадо“, ракетни комплекс С-300, тенкови, самоходна артиљерија и оклопна возила, а на челу колоне биће легендарни тенк Т-34.
Почасно место припашће ратним ветеранима и учесницима Стаљинградске битке. Међу њима је и Марија Рохлина, која се у изјави за Спутњик присећа тих судбоносних дана.
„Под контролом наше војске била је само обала реке Волге, а на само 50 метара од обале се налазила територија под контролом Немаца. Они су заузели скоро цео град. Како смо опстали — нико не зна, ни ми немамо одговор на то питање. Али нисмо размишљали о повлачењу. Честитам свим учесницима битке, честитам празник деци Стаљинграда. А младим генерацијама бих волела да поклоним барем део моје љубави према том граду, барем део тог осећаја који смо имали тог фебруара 1943. године“, прича Рохлина.
Заменик директора музеја „Стаљинградска битка“ Сергеј Мордвинов истиче да је та битка била одлучујућа за даљи ток рата против фашистичке Немачке, али и за морал и дух совјетског народа.
„Немачка војска је у Стаљинграду била потпуно поражена 2. фебруара 1943. године. Шеста немачка армија, која се сматрала најјачом непријатељском армијом, била је потпуно уништена. Сматра се да је управо Битка за Стаљинград била главна прекретница у Другом светском рату. Након те битке Црвена армија је кренула на Запад, на Берлин, победила је нацистичку Немачку и њене сателите. Управо у Стаљинграду цео совјетски народ је схватио да непријатељ није неуништив. Битка за Стаљинград је доказала да се немачки нацизам може победити“, истиче Мордвинов.
Стаљинградска битка је трајала од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године и по величини, трајању и броју учесника била је једна од највећих у Другом светском рату. По броју жртава сматра се једном од најкрвавијих у историји човечанства. Различите процене говоре о више од милион смртно страдалих војника са обе стране, док се број цивилних жртава не зна тачно, али свакако је реч о десетинама хиљада.
О цени који су платили цивили говоре подаци које износи историчар Дмитриј Белов.
„Стаљинград је био уништен до темеља, остали су само подруми. У центру и северним деловима града није остало зграда у којима се могло живети. Кировски рејон је једини део града који Немци нису окупирали и у њему је страдао најмањи број цивила: 22.000 људи преживело је овај пакао. Немци намерно нису бомбардовали Кировски рејон јер су планирали да у њему презиме након победе у Стаљинграду“, описује Белов.
Више о том драматичном поглављу новије историје говоре и оригинални документи које је на свој портал ставио „Архив Русије“ поводом годишњице велике битке. На виртуелној историјско-документарној изложби може се видети више до 450 докумената, фотографија, војних карти, аудио и филмских снимака са којих је скинута ознака тајности.
