У интервјуу за портал „Слободна Босна“, Изетбеговић је рекао да су Човићеве изјаве рециклажа старе тезе која се извлачи „попут батине“ још од 1983. и тзв. Сарајевског процеса на коме се, под оптужбом за контрареволуционарно деловање, судило групи муслиманских интелектуалаца предвођених Алијом Изетбеговићем.
„Овај пут (батини) је нову енергију и шансу дала исламофобија изазвана мигрантском кризом. Циљ је ослабити позицију Бошњака, ставити нам на врат хипотеку радикализма и компензовати слабљење позиције ХДЗ-а након пресуде Хашког трибунала Јадранку Прлићу и осталима, извршити притисак како би се исходила решења по вољи ХДЗ-а“, утврдио је Изетбеговић.
Изетбеговић је то рекао коментаришући Човићево предавање раније ове седмице у Загребу када је челник ХДЗ БиХ рекао да грађанска држава у БиХ заправо значи унитарну, а тиме и исламску државу, јер би тиме била доведена у питање права друга два конститутивна народа.
Слично упозорење Човић је изрекао и прошле седмице у Бриселу када су он, Изетбеговић и српски члан Председништва БиХ Младен Иванић разговарали с председником Европске народне странке (ЕПП) Џозефом Долом.
Изетбеговић, наиме, смата да циљ Човића, односно ХДЗ БиХ није територијална подела БиХ „иако се и тиме прети“, него „подела изборне базе“.
„Зато је Драган Човић кренуо у напад пред Долом с тезом о ’радикалној бошњачкој десници‘ и ’намерама стварања исламске државе на тлу БиХ‘. Наравно да тако нешто не постоји, али постоји радикална хрватска десница и пресудом Хашког трибунала утврђени удружени злочиначки подухват. Стога, по њиховој логици, вреди покушати Изетбеговића и Бошњаке ставити у позицију да се бране и правдају. Одговорио сам да нису Бошњаци направили удружени злочиначки потхват, срушили Мостар и направили конц-логоре у Херцеговини, да нисмо ми дигли месец и звезду над Мостаром, већ је подигнут крст“, казао је Изетбеговић.
Коментаришући спорове око измена изборног закона БиХ, Изетбеговић је казао да очекује да ће се у парламенту БиХ о томе разговарати након што медијатори из Европске уније, САД и Канцеларије високог представника (ОХР) обаве појединачне консултације с шефовима политичких странака и када се одреде „обриси“ могућих решења.
„Претпостављам да ће (медијатори) покушати да критикују то решење прихватљиво свима, или потребној већини па ће онда то бити евентуално усвојено као предлог те већине с којим ће се ићи у парламентарну процедуру“, казао је Изетбеговић говорећи о могућем изласку из садашње пат-позиције.
У парламенту БиХ крајем јануара оборена су два супротстављена предлога измена изборног закона, које су у расправу упутили ХДЗ, односно Странка демократске акције (СДА).
Рок за измене изборног закона истиче почетком маја, односно шест месеци пре избора, за које је најављено да ће бити одржни на свим нивоима у БиХ 7. октобра.
Танјуг
