Некадашњи шеф ЦИА из доба америчког председника Била Клинтона — Џон Дојч, упоредио је на једном скупу америчку дубоку државу са српском тајном организацијом са почетка 20. века — Црном руком.
„Можда је најозлоглашенији пример ефикасне дубоке државе тајна организација Црна рука. Предводио ју је шеф српске обавештајне службе, пуковник Апис, а она је испланирала заверу за убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године, чиме је почео Први светски рат“, рекао је Дојч.
Ово је поређење, према мишљењу историчара Саше Адамовића, доброг познаваоца како саме Црне руке тако и савремених америчких прилика, успело.
„Заиста, ако бисмо тражили добар пример домаће ’дубоке државе‘, онда бисмо се могли вратити на почетак 20. века и у тренутак када је група завереника, пре свега официра, ликвидирала династију Обреновић“, каже Адамовић.
Та се група официра и политичара трансформисала у тајну организацију „Уједињење или смрт“, а у јавности је била позната као Црна рука. Предвођена пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, та је организација, чији је циљ био уједињење и ослобођење јужнословенских народа, користила завереничке и терористичке методе у остварењу својих циљева, додаје Адамовић.
Оно што Црну руку повезује са америчком дубоком државом јесте то да је она, иако је у својим редовима окупљала невелик број официра и политичара, била, према Адамовићевим речима, изузетно утицајна у српском друштву и решена да, ако треба и силом наметне одређени спољнополитички правац.
„Као тајна организација, у политичкој борби они нису користили демократска средства, нису попут српских странака излазили на изборе, али су увек имали велики утицај на владу, нарочито када је требало одлучивати о томе ко би, у српским владама, требало да обавља дужност министра војног“, објашњава Адамовић.
Дојч такође тврди да је мало анализа и доказа који показују постојање „дубоке државе“. Међутим, Дојч, као производ „дубоке државе“, наступа као њен портпарол са задатком да покаже и докаже да дубоке државе нема и да је никада није ни било, сматра Адамовић.
Међутим, иако је термин „дубока држава“ актуелизован у последњих годину дана, од почетка председничког мандата Доналда Трампа, ако се вратимо у прошлост видећемо да је дубока држава била активна у разним периодима америчке историје, каже Адамовић и подсећа на упозорење некадашњег америчког председника Двајта Ајзенхауера о активностима „војноиндустријског комплекса“, што је само један од синонима за „дубоку државу“.
„Америка заиста има посла са одређеном структуром која одлучујуће утиче на америчку политику, унутрашњу и спољну. Кроз претходну председничку кампању показало се да је дубока држава заправо имала задатак да спречи избор Доналда Трампа за председника Америке јер је у њему препознат непријатељ и да помогне избор једног од изданака те дубоке државе у лику Хилари Клинтон“, каже Адамовић.
Иако „дубока држава“ није успела да спречи Трампов избор, током прве године његовог мандата, јасно се види да она све чини како би на сваки начин подрила његову политику и спречила га у његовом науму да оствари изборна обећања, додаје Адамовић.
За разлику од Црне руке, која је имала јасно устројство, вођство и строгу организацију, америчка „дубока држава“ састоји се из више независних група које делују самостално, али је њихово деловање комплементарно, и то је оно што може да послужи као варка када се говори о постојању или непостојању „дубоке државе“.
Адамовић, како би илустровао функционисање дубоке државе, наводи пример Немачке с краја 19. и почетка 20. века. У књизи „Савез елита“, немачки историчар Фриц Фишер показао је, каже Адамовић, како се Немачка ујединила и постала светска сила.
„Управо на том примеру можемо да видимо како је током једног века функционисала америчка ’дубока држава‘ јер је и ту на делу својеврстан савез елита, политичких, војних, медијских, привредних, културних… Све те елите су у једном веку деловале прилично синхронизовано на остваривању својих интереса не би ли, преко САД, као својеврсне платформе, посегнули за светском моћи“, каже Адамовић.
