Комесар је то навео у саопштењу након четвородневне посете Србији и истакао да би то требало да укључи отварање војних и полицијских архива у којима се можда налазе важне информације о несталим особама.
Говорећи о Србији, Муижниекс је саветовао да Србија мора одлучно да крене напред у решавање наслеђа из прошлости, успостави адекватно окружење за рад медија и превазиђе преостале препреке када је у питању инклузивно образовање.
Као важан корак напред у решавању наслеђа из прошлости, комесар је навео недавне разговоре председника Србије и његове хрватске колегинице Колинде Грабар Китаровић, као и бављење питањем несталих током ратова деведесетих година прошлог века.
Муижниекс тврди да „упорно некажњавање“ за одређена озбиљна кршења људских права негативно утиче на правду и трајни мир у региону.
Када је реч о слободи медија, комесар је рекао да су се сви медијски актери с којима се сусрео сагласили да „Србија има солидан законодавни оквир којим је регулисана та област“.
Комесар је оценио да Србија има сјајне истраживачке новинаре, а да је Повереништво за информације од јавног значаја институција за пример коју би власти требало да у потпуности подржавају и чије одлуке треба у потпуности поштовати.
Муижниекс пак тврди да постоји одређена забринутост када је у питању безбедност новинара, те да је, како је навео, упркос појединим напорима власти да обезбеде бољи институционални одговор на нападе на новинаре, само неколико таквих случајева ефикасно кривично гоњено. Комесар је, наиме, позвао политичаре да „недвосмислено осуде“ све случајеве насиља, чија су мета новинари који, нагласио је, играју „кључну улогу посматрача у друштву“.
Танјуг
