У Кини има близу 176 милиона камера за надзор. Поређења ради, у САД их има око педесет милиона. Број камера за надзор ће порасти до 2020. године, а према прорачунима ресорних компанија биће их чак 626 милиона. Теоретски, свака камера која има добру резолуцију може да буде прикључена систему који користи напредне технологије ради распознавања лица.
Систем ради на основу вештачке интелигенције и дубинског препознавања неуронских мрежа које по одређеном алгоритму анализирају видео-запис са градских камера. Лица на снимцима се скенирају и упоређују са подацима из различитих база података. Тако, на пример, видео-камере могу за кратко време да нађу криминалца са потернице.
Много година је по броју камера за праћење на првом месту била Велика Британија. Ипак, сада Кина преузима првенство. Камере дочекују свако лице које слети на аеродром у Пекинг.
При проласку пасошке контроле свака особа мора да погледа неколико минута у камеру, ради фотографисања. Ту процедуру није избегао ни новинар Спутњика. Истини за вољу, због раста, морао је да се сагне. Како ни то није помогло, полицајци су га сликали ручно.
Камере за надзор се сада налазе свуда по Кини: на улицама, у великим тржним центрима, у метроу и на другим објектима саобраћајне инфраструктуре. Многе од њих су опремљене технологијом препознавања лица. Ипак, полицајци кажу да је потребно много више. Чак ако камере и могу да детектују лице криминалца, он може да се сакрије док полиција не стигне на место. И овде у помоћ пристижу иновације пекиншке компаније „ЛЛ Вижн технолоџи“: смарт камера интегрисана у наочаре. На тај начин, полиција може много боље и брже да реагује на сигнал, који одашиље систем распознавања лица, каже један од руководилаца компаније Суен Дајхуеј.
„Сама по себи, технологија препознавања лица користи се већ масовно, али ми смо је први инсталирали у ’смарт наочаре‘. Ми нисмо сами смислили технологију препознавања лица, она је већ релативно давно у употреби у Кини и у неким другим развијеним државама. Уз помоћ стационарних камера могу се распознати ликови и на тај начин ’уловити‘ сумња лица, а ми смо направили паметне наочаре, односно смислили како да уз помоћ преносног уређаја оперативно препознамо лица.“
Према речима Дајхуеја, паметне наочаре могу да се примене не само за тражење опасних злочинаца. Чак и код обичне провере докумената (аеродром, железничка станица) паметне наочаре су незамењив помоћник. Јер цариник може да погреши, односно може се десити да не препозна особу која је остарила или променила фризуру. Са друге стране, може се десити да цариник не препозна да се ради о лажној фотографији, односно лажном пасошу. Систем препознавања лица је тешко преварити, каже наш саговорник.
„Систем препознаје лица по одређеним битним карактеристикама, користећи математичке алгоритме. Зато фризура, на пример, овде не игра тако важну улогу. Обично се одрасла особа не мења тако много. Мада, овде бих подвукао да је идеална комбинација рад цариника уз наш систем препознавања лица.“
Паметне наочаре почели су да тестирају на железничкој станици у граду Генгџоу пред почетак великих гужви због Празника пролећа. У то време ће бити много људи на улицама и то ће бити одлична прилика да се испробају нови уређаји.
Још 2015. године је Министарство јавне безбедности Кине покренуло велики пројекат за стварање јединствене националне базе података свих грађана, засноване на систему препознавања лица. Ту би требало да се нађе више од једне милијарде фајлова. Рачуна се да ће, када систем проради пуним капацитетом, „паметне“ наочаре моћи да препознају сваког човека за три секунде.
