Став америчке администрације коју је нашој јавности пренео Вес Мичел, помоћник државног секретара Америке задужен за Балкан, да је формирање војске Косова реалност, с правом су председника Републике Српске Милорада Додика навеле да подсети да и РС по Дејтонском споразуму има право на своју, ентитетску војску.
За разлику од Косова, које нема ниједан међународни акт којим се предвиђа стварање војске, РС не само да има такав међународни документ, већ је имала и своју војску формирану на основу тог акта. Тачније речено, Војска Републике Српске, скраћено ВРС, била је оружана сила Републике Српске, основана под називом „Војска Српске Републике Босне и Херцеговине“ 12. маја 1992. године одлуком Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине. Постојала је од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006. године, након чега је ушла у састав Оружаних снага Босне и Херцеговине. Војно наслеђе и идентитет Војске Републике Српске негује Трећи пешадијски (Република Српска) пук војске БиХ.
У том контексту се поставља легитимно питање — ако Запад сматра да Косово може да има своју војску, зашто онда, хипотетички говорећи, то не би могла и Република Српска?
Политиколог професор др Радомир Нешковић каже за Спутњик да Запад прави разлику између РС сматрајући је делом Босне и Херцеговине, док Косово, иако је правно гледано протекторат, види као суверену државу. Управо због тога, професор Нешковић верује да је за сада немогуће поново створити ентитетску војску. Међутим, не спори могућност да се ово питање покрене у БиХ уколико Милорад Додик, после избора у БиХ, постане члан Председништва БиХ.
„Са те позиције, он има сасвим легитимно право да то питање покрене. Међутим, да би се тај наум остварио, мора да постоји консензус сва три представника члана Председништва, а то је мало могуће“, сматра наш саговорник.
Он подсећа да је и по Дејтонском споразуму било предвиђено да врховни командант ентитетске војске буде Председништво БиХ, а не председници ентитета. Подсећа да је у периоду када су постојале ентитетске војске у БиХ број војника прелазио 100.000, због чега је у једном тренутку постигнута сагласност да се оформи једна војска са 12.000 људи, у којој су равномерно заступљена сва три народа са по 4.000 људи оба ентитета.
Професор Нешковић каже и да је врло јасно да Запад никада не би дозволио да се формира поново војска РС и да би сваку такву војску сматрао — паравојском. С друге стране, „Војска Косова“, иако нема упориште ни у једном међународном акту, за Запад значи један од стубова суверености Косова.
„Запад ни у ком случају неће дозволити да се повлачи никаква паралела између РС и Косова, посебно у овом делу који се тиче војне силе“, уверен је наш саговорник.
Епилог свега је да оно што Албанци могу мимо закона, Срби не могу ни у оквиру закона. И то међународног. Дакле, ако би Приштина уз благослов Америке формирала војску, то би била трећа оружана сила која би по закону постојала на Косову. Јер, Косово и Метохија су по Резолуцији 12 44 протекторат Уједињених нација, али и суверени део државе Србије, што значи да је Војска Србије валидна војска и за Космет. Кфор је војна мисија која је привремено на Косову захваљујући војно-техничком споразуму из Куманова, који је одобрила, између осталог, Република Србија. Дакле, докле год Косово не буде признато као држава у Уједињеним нацијама, не може да се сматра државом, што значи да не може да има и своју оружану силу. У осталом Република Српска, има све елементе државности, чак и међународно признање преко Дејтонског споразума, а нема своју војску. Друго, ако Косово и формира војску, онда би њен врховни командант, кад бисмо се држали међународног права седео у Београду, а та војска би се звала „Оружане снаге Косова Републике Србије“.
