„Када ФАРА (амерички закон о страним агентима) већ не помињу, конгресмени прелазе на оштрије закон“, реклa је Симоњанова.
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све тежа.
Због санкција британског Министарства финансија 2015. године банка „Берклиз“ је затворила рачуне новинске агенције „Русија севодња“, у чијем саставу је Спутњик. Тада је руководство агенције овај корак прогласило манифестацијом цензуре.
Европски парламент је у новембру прошле године усвојио резолуцију која се односи на потребу за супротстављањем руским медијима, при чему су као главне претње у документу наведени Спутњик и РТ. Председник Русије Владимир Путин рекао је да усвајање овог документа показује деградацију представе о демократији у европском друштву.
Осим тога, Министарство правде САД је ставило на списак страних агената телевизију „РТ Америка“ и партнерску компанију „Спутњик — Рестон транслејтер“. Америчке власти такође су наложиле да се агенција „РИА глобал", која се бави производњом садржаја за агенцију и Радио Спутњик, региструје као страни агент.
Бројни западни политичари, укључујући америчке сенаторе и конгресмене, као и француски председник Емануел Макрон, оптужили су Спутњик и РТ за мешање на изборе у Сједињеним Америчким Државама и Француској, али нису пружили никакве доказе. Званични представници Русије такве изјаве сматрају неоснованим.
