Велика Британија, с обзиром на своју просечну величину и богатство ресурсима, не може да се такмичи са великим силама и морала је да користи друге методе у постизању својих циљева: шпијунажу и дипломатију. Док је код нас сарадња са Удбом, данас Биом, срамота која се пажљиво скрива, за Британца је част радити за своје службе. Без обзира на своја убеђења — био он комуниста, капиталиста, републиканца или монархиста — интереси државе су увек изнад свега. У овом тренутку је актуелна и русофобија, па када се то двоје склопи настаје „случај Скрипаљ“.
Саопштење Лондона да западне земље протерују руске шпијуне показује да је реални циљ да се зада ударац позицијама руских специјалних служби у иностранству. Америчка администрација је отворено саопштила да се Генерални конзулат Русије у САД затвара због његове близине америчкој подморничкој бази и највећем добављачу за војску — „Боингу“. С обзиром да је Русија одговорила истом мером, пред нашим очима се одиграва прави рат обавештајних служби.
Русија и Британија имају дугу историју „ратовања“. Оне су међу првима и формирале тајне службе. МИ6 се често повезује са убиствима руског цара Павла I 1801. и Григорија Распућина 1916. године. Британија је 1971. године протерала 105 људи, када је, наводно, открила шпијунску мрежу Совјетског савеза на острву. Након распада СССР-а Британија је наставила да у Лондон привлачи дисиденте, олигархе, па чак и вође терориста из Чеченије. Они су имали јасан циљ — прихватајући бегунце, Лондон добија ефикасне полуге притиска на одређене земље, од политичког трговања до уцена, а и финансијска страна није занемарљива — бегунци попуњавају буџет земље сумњивим новцем.
Легална шпијунажа одлази у прошлост
Након Хладног рата информације интересантне обавештајним службама у већини случајева добијане су легалним путем — разменом.
„Према међународном споразуму ако на дипломатску дужност дођу представници специјалних служби, информишу се партнери, јер ти људи углавном имају задатак да координишу рад са домаћим службама. Поготово кад је реч о организованом криминалу, трговини дрогом, тероризму… Они се баве и прикупљањем информација и анализом штампе и ситуације у земљи. Све су то познати људи и често не крију да раде за специјалне службе“, објашњава за Спутњик генерал-мајор ФСБ у резерви, члан Савета за спољну и одбрамбену политику Александар Михајлов.
Они су толико покривени домаћим агентима да уопште нема никаквих могућности да се баве неким радикалнијим стварима, као што је, на пример, организација диверзија или терористичких акција на територији других држава.
„Чак и чистог дипломату који нема никакве везе са обавештајним и контраобавештајним пословима када излази из амбасаде чека бригада посматрача која скенира његове акције, кретање, итд. Зато све у вези са ’случајем Скрипаљ‘ и протеривањем наших дипломата изгледа као вашар таштине“, наводи руски генерал.
„Међутим, британска одлука о протеривању легалних обавештајаца може да доведе до тога да такозвана легална шпијунажа остане у прошлости. Они не размишљају шта ако на њихово место пошаљемо јастребове? Они су протерали нормалне, добронамерне људе. Шта ако променимо своју политику, пређемо са такве сарадње на конфронтацију? То никоме добро неће донети“, додао је Михајлов.
Обавештајне службе и данас користе методе које реално постоје — класична форма прикупљања података нелегалним каналима. Ипак, мало је вероватно да се Русија може вратити начину рада КГБ-а. Свет се мења, као и начини рада. Али то не значи да су нове методе мање ефикасне.
„Та структура је створена 1954. године. Подела на обавештајну и контраобавештајну службу је довела до одређене промене форме. Ми живимо у другом свету и, наравно, наћи ћемо начина да опет променимо форму. Многе ствари су данас апсолутно отворене. Лако је прикупити информације уз помоћ мултимедијалних технологија и много тога што сада радимо олакшава рад наше обавештајне и контраобавештајне службе. Ако је раније било могуће проучавање човека путем мреже агената, њу данас замењују друштвене мреже. Можемо га пратити у реалном времену, не само где се налази, већ и шта једе“, објашњава генерал.
Велика Британија нема само проблем са руским обавештајцима — она је постала арена за међународни рат шпијунских структура из целог света. Тамо се налази велики број исламиста које је прихватила „за сваки случај“, а који сада више нису под њеном контролом и који изводе терористичке нападе на територији својих домаћина.
