Трампу је очигледно довољно да побуњеници у сиријском граду Думи кажу да су снаге Дамаска извршиле хемијски напад на цивиле, па да Сједињене Државе обзнане да ће се оштро обрачунати са сиријском владом, макар и без одобрења Уједињених нација.
То што и Дамаск и Москва упорно понављају да напада није ни било, а да су га понајмање извршили војници Башара ел Асада не значи ништа. Западу је за обрачун са легитимном сиријском владом изгледа довољно само да „мајке ми“ кажу сиријски побуњеници које Вашингтон иначе здушно подржава.
Да ли САД и земље које их подржавају вуку свет у хаос јер се напади на суверене државе сада организују на основу претпоставки, а не доказа? Да ли су тиме Уједињене нације, као гарант мира у свету, потпуно обесмишљене?
Богдан Беспаљко, члан Савета за међународне односе у оквиру администрације председника Путина, за Спутњик каже да му се чини да је ситуација налик оној када су САД, без одобрења Савета безбедности, извеле нападе на СР Југославију 1999. године.
„Постоји једна разлика, наиме, на територији Сирије сада се налази руски војни контингент, као и систем ПВО, а до сада ни Русија ни Иран нису помињали да планирају повлачење својих трупа из Сирије. Изјаве Трампа тумачим као вид притиска на Русију, Иран и наравно Сирију, због постигнутих успеха у провинцији Источна Гута против милитаната и терориста групације Џејш ел ислам и других које су САД користиле како би дестабилисале Сирију“, сматра Беспаљко.
Он, међутим, не искључује могућност да дође до америчког напада на Сирију, али верује да ти напади неће променити ситуацију и однос снага на терену.
„У овом тренутку САД могу да реализују ударе, и то не само путем сопствених снага, већ и у уз помоћ израелске војске. Међутим, они нису у стању да преломе, односно да промене позицију Русије, Сирије и Ирана поводом овог питања. Терористе у Сирији ћемо свакако ликвидирати, без обзира на све претње америчког руководства. Подсетићу да су такве ударе САД већ спроводиле и они нису довели до суштинске промене политичког курса Башара ел Асада, тако да то неће учинити ни сада“, категоричан је Беспаљко.
Владислав Јовановић, бивши амбасадор Србије у УН, каже да оно што се десило у Савету безбедности и претње САД да ће напасти Сирију говори о две ствари.
„Једна је игра нерава између Америке и Русије да би се проверило колика је стварна опредељеност и решеност Москве да се овога пута супротстави неизазваном нападу на другу суверену земљу, која се налази у хаосу грађанског рата. Пошто се показује одлучност на руској страни, то би отприлике ту и требало да се заврши, са окончањем игре нерава и преласком на реалније прихватање нове ситуације и отпочињање серије разговора. Друга могућност је да долазак Трампа и нагло заоштравање односа са Русијом, као и са другим земљама које су стале на ноге и хоће своје место под сунцем, заправо представља неку врсту успостављања реда у коме би се поново афирмисала прва и једина политичка воља у међународним односима — америчка“, указује Јовановић.
Према његовим речима, Трамп се појавио као експонент војноиндустријског комплекса, који је по преузимању дужности задужио низом гестова, попут продаје оружја Саудијској Арабији и повећањем војног буџета, као и постављањем војних лица на осетљивим местима у администрацији.
„Све то показује да би Америка могла да, у жељи да реафирмише своје првенство у свету, загази и у нешто што би могло да буде одмеравање снага на неком спореднијем терену. Сада је пак ствар њихове процене да ли таква акција за САД може да буде сувише опасна, с обзиром на чврст одговор руског амбасадора у Савету безбедности да се неће толерисати напад на Сирију, јер и Москва такође афирмише своју улогу заштитнице оних земаља које су у блиској вези са Русијом или су са њом у некој врсти одбрамбеног и политичког савеза“, каже Јовановић.
Он сматра да Америка неће смети да иде даље од тог „контролисаног показивања мишића“, јер, како додаје, никада није била спремна да уђе у рат са било ким ко би био довољно јак да јој нанесе узвратне ударце.
„Она је увек ишла у рат против слабијих држава, раздираних изнутра, које нису биле у стању да озбиљније узврате војни удар“, објашњава Јовановић.
На питање да ли би амерички напад на Сирију без одобрења УН потпуно обесмислио Светску организацију, Владислав Јовановић каже да је то тело још од Хладног рата гурнуто у страну.
„Апсолутни победник у Хладном рату, једина преостала суперсила је узела сву власт у своје руке и била је полицајац свету. Сада се то оспорава од низа новонасталих центара моћи, а Русија је заправо „квасац“ тог оспоравања јер су се од њеног подизања на ноге, њеног усправљања, и други осетили слободнијим да дефинишу своје место под капом небеском“, примећује Јовановић.
Богдан Беспаљко напомиње да докле год Уједињене нације могу да допринесу решавању међународних питања и док су правила на снази, између осталог и у односу на САД, све земље треба да користе ову организацију како би избегли судбину жртве међународне самовоље.
„Засад Вашингтон још увек узима у обзир став УН, aли нажалост, чињеница је да САД могу да спроводе једностране акције без њихове дозволе“, упозорава Беспаљко.
