Председник Украјине Петро Порошенко наложио је влади те земље да почне процедуру њеног званичног изласка из главних органа Заједнице независних држава (ЗНД). Према мишљењу експерата, за Заједницу то неће бити велики губитак, али би Украјина због тога могла да „плати цену“.
Руски аналитичари сматрају да никаквих великих потреса због изласка Украјине неће бити. Како наводе, од самог почетка Кијев се понашао као „особењак“, а последњих година, учешће Украјине је било номинално. Због тога последице може да сноси Украјина.
На пример, Споразум о безвизном режиму је колективни уговор који је усвојен у оквиру ЗНД. Формално гледано, Украјина ће морати да раскине споразуме и закључи нове са свим земљама ЗНД на билатералној основи, а онда да их ратификује. То је дуг процес. Постоји и много других важних споразума, посебно о признавању диплома, признавању радног стажа, исплати пензија.
Украjина фактички одавно не учествује у раду ЗНД, а један од постојећих и прилично ефикасних договора о зони слободне трговине је сама себи затворила, када је закључила договор о зони слободне трговине са ЕУ, не усагласивши ту одлуку са другим земљама ЗНД.
„Порошенков режим је дефинитивно оријентисан ка Западу. Владајућа елита схвата да је Запад једино место где могу да се сакрију, преживе и избегну суђење, после онога што се догодило у Украјини, а кад то кажем, пре свега мислим на насилно отимање власти Евромајданом и на злочине против цивилног становништва у Донбасу. Кијевским властима је јасно да их само Запад може заштити од одговорности. Због тога Кијев улаже напоре и покушава да прекине односе са ЗНД и окреће се Западу“, каже за Спутњик политиколог Владислав Гулевич.
Експерт додаје да ће одлука Кијева о изласку из ЗНД коштати саму Украјину.
„То ће имати погубне последице за украјинску државност и, пре свега, за украјинску економију. Могуће да ће то владајућој елити донети дивиденде, али не и становништву Украјине. Мислим да Украјину чекају центрифугалне тенденције и стагнација привреде. Украјина ће се просто претворити у сиву зону“, рекао је Гулевич.
Аналитичари наводе да ће процес изласка Украјине из ЗНД — потрајати.
Постоји мишљење и да је Порошенко те кораке предузео како би западној политичкој заједници показао спремност и одлучност да и даље прекида везе са Русијом и постсовјетским простором.
Подсетимо, Заједницу независних држава чини 11 земаља — све постсовјетске републике, осим Грузије и три балтичке државе — Естоније, Летоније и Литваније, које су ушле у ЕУ.
Кијев је у фебруару 2014. године одбио да настави своје даље председавање ЗНД. У марту 2014. је саопштено да Украјина намерава да се повуче из ЗНД, али од тада земља није поднела званичан захтев за то.
Међутим, украјински председник Петро Порошенко је сада наложио влади те земље да почне процедуру њеног званичног изласка из главних органа ЗНД и предложио да се „коначно затвори украјинско представништво при институцијама у Минску (седишту институција ЗНД)“.
Осим тога, Порошенко је наложио да се инвентаризује читава договорно-правна база коју је Украјина закључила у оквиру ЗНД „у складу са националним интересима“.
Такође, обећао је и да ће поднети пројекат о хитном прекиду одређених тачака договора о пријатељству са Русијом.
Према његовим речима, остају на снази тачке документа у којима се наводи да стране „међусобно поштују територијалну целовитост и потврђују непроменљивост граница међу њима“.
Како је изјавио Порошенко, овај договор није у складу са националним интересима Украјине и реализацијом њеног „права на самоодбрану“.
