Дачић је на седници Савета безбедности Уједињених нација посвећеној тромесечном извештају о Косову оценио да је ситуација на КиМ и даље нестабилна и да је међународно присуство још увек више него потребно.
Дачић је критиковао чланице Савета безбедности УН које траже промену формата у којем се одржавају седнице о Косову.
„Настојања да се смањи УНМИК и његов буџет, промени његов мандат, прореде седнице СБ и слично никако не доприносе стварању повољне климе за остваривање ових циљева. Она само уносе додатне несугласице како међу чланицама СБ, тако и између Београда и Приштине“, истакао је Дачић.
Он је навео да дебате о томе да ли СБ треба да посвети овој теми три сата свака три месеца (12 сати годишње) нису потребне у овом тренутку. „Оно што је потребно је да се све што је договорено спроведе без додатних условљавања и да се за сва нерешена питања пронађу решења искључиво путем дијалога“.
„СБ има дужност и обавезу да помогне у проналажењу тог решења и нормализацији прилика на КиМ, који су, не смемо заборавити, важни и за стабилност читавог региона“, поручио је Дачић на седници СБ УН.
Дачић је истакао и да не може и не сме бити места за селективну имплементацију договореног, односно једнострано мењање постигнутог споразума.
„ЗСО мора да буде формирана у складу са Бриселским споразумом, његовим принципима и имплементационим планом“, указао је министар и додао да се оправдано сумња у искреност са којом Приштина са закашњењем од пет година улази у овај процес, упркос декларативним најавама да ће бити предузете одређене активности око ЗСО.
Навео је да је Србија спровела готово све, укључујући и политички најосетљивије аспекте попут интеграције полиције и правосуђа.
Указао је да је Приштина такође преузела обавезе потписивањем тог споразума, а најважнија успостављање Заједнице српских општина упркос континуираним апелима међународне заједнице свих ових година, до дан-данас није спровела.
„Изјаве које се могу чути од представника Приштине, попут најновије да ће формирање ЗСО бити условљено добијањем ’столице‘ у УН, само потврђују да Приштина нема истинску намеру да испуни своје обавезе из Бриселског споразума већ да га на најгрубљи начин крши“, оценио је Дачић.
„Страхујемо да је реч о још једном политичком маневру који има за циљ смањење међународног притиска, а не истинској спремности да се коначно испуне преузете обавезе“, указао је Дачић.
Он је истакао да је зато важно да се данас у СБ чује јединствен став да формирање ЗСО више не може и не сме да чека.
„И не могу се притом понављати позиви обема странама да испуне преузете обавезе, јер је једна страна то већ учинила, а друга није“, поручио је министар.
Дачић је, истовремено, подржао позив генералног секретара УН Антонија Гутереша за темељну истрагу догаћаја од 26. марта, када је ухапшен шеф владине канцеларије за КиМ Марко Ђурић, наводећи да је потребно „предузети одговарајуће корективне мере у случају непоштовања људских права“.
Он је навео да су читаву Србију, а посебно Србе на Косову и Метохији, дубоко потресли и озбиљно забринули догађаји у Косовској Митровици од 26. марта.
Дачић је навео и да је незабележено у историји дипломатије да је главни преговарач српске стране у техничком дијалогу са Приштином био је малтретиран и претучен.
„Како да после оваквог третмана Марко Ђурић поново седне за преговарачки сто“, упитао је Дачић и истакао да су оправдања која је за овај чин Приштина покушала да пронађе у наводном неиздавању дозволе Ђурићу да посети Покрајину апсолутно неистинита. Према његовим речима, тешко је овај чин протумачити другачије до као провокацију приштинске стране која представља озбиљан ударац дијалогу и која је допринела нарушавању мира и безбедности не само Срба на Косову и Метохији, већ и читавог региона.
„Она показује колико је ситуација у Покрајини крхка и нестабилна и колико брзо неодговорни и једнострани потези могу да угрозе мир и безбедност“, навео је Дачић.
„Били смо искрено шокирани дешавањима на КиМ тог дана, али и одсуством адекватне реакције пре свега ЕУ, као посредника у дијалогу са Приштином, чија мисија ЕУЛЕКС би на Косову и Метохији требало да брине о владавини права, али и о томе како се понаша ’Косовска полиција‘. Он је истакао да на деловање специјалних снага ’Косовске полиције‘ није реаговао ни КФОР, који би, у складу са раније постигнутим договорима, требало да спречи да на север Покрајине, са већинским српским становништвом, где се поменути инцидент десио, уопште дођу припадници косовских специјалних полицијских јединица. Употреба силе и претње силом не смеју бити ни под којим условима толерисане и заслужују да, без резерви, буду јасно и недвосмислено осуђене од стране свих релевантних међународних фактора“, поручио је Дачић.
„Овакве акције недвосмислено потврђују и нашу забринутост изазвану аспирацијама Приштине да променом и проширењем мандата тзв. ’Косовских безбедносних снага‘ отпочну процес њихове трансформације у ’Косовске оружане снаге‘“, рекао је Дачић указујући да тиме не само да би била флагрантно прекршена и резолуција СБ УН 1244 (1999) и Војно-технички споразум из Куманова, већ би се додатно дестабилизовала безбедносна ситуација како у Покрајини, тако и шире у региону.
„У том контексту, очување статусне неутралности КФОР-а и његовог несмањеног присуства од кључног су значаја са становишта реализације његовог мандата“.
Подсетио је да ЕУ и НАТО нису подржали планове Приштине да једнострано формира „војску Косова“ и изразио очекивање да ће остати доследне у том ставу и указао да Приштина не може имати војску ни министарство одбране, па самим тим ни „војне изасланике“.
Указао је да је од суштинске важности међународно присуство, као и да је неопходно задржати досадашњи обим надлежности Мисије ЕУЛЕКС-а.
Он је указао да и поред обећања из Приштине починиоци свирепог убиства Оливера Ивановића нису пронађени ни процесирани, а о истрази се не зна готово ништа.
Дачић је и овога пута указао на више од 200.000 протераних Срба и других неалбанаца, велики број срушених и спаљених цркава, манастира и културно-историјских споменика.
Навео је и да је у актуелном извештају генералног секретара регистрован је повратак само три интерно расељена лица.
„Није ли чињеница да је свега 1,9% интерно расељених лица остварило одрживи повратак довољно снажан аргумент не само за наставак активности УНМИК-а, већ и за и њихово јачање“, упитао је Дачић.
Навео је и да о противправном насиљу које спроводе ПИС, односно изостанку воље код приштинске стране за било какво истинско унапређење демократских стандарда и владавине права, поштовање основних људских права и слобода, сведоче и недавна арбитрарна хапшења на прелазу Јариње која имају за циљ стварање неспокоја и страха у редовима српског народа на Косову и Метохији, ограничавање слободе кретања и обесхрабривање повратка интерно расељених лица.
Истакао је и да злочини почињени на Косову и Метохији не смеју проћи некажњено.
„Веома смо забринути што још увек није подигнута ниједна оптужница пред Специјалним судом за злочине почињене од стране ОВК и што се почетак рада Суда стално одлаже“, рекао је Дачић.
Он је истакао и да Србија ради на заштити својих националних и државних интереса, поштујући основне постулате међународног права, превасходно принципе суверенитета и територијалног интегритета и наставиће да користи сва дипломатска средства са циљем супротстављања сецесионистичком покушају Приштине који представља опасан преседан који је, сведоци смо томе, већ дао подстрек разним сепаратистичким покретима у другим деловима света.
Поменуо је да се у дужем временском периоду суочавамо и са настојањима Приштине да оствари пуноправно чланство у бројним међународним организацијама.
„Последњи такви примери представљају покушаји ’Косова‘ да постане члан Унеска, Интерпола и Светске царинске организације, који су у потпуној супротности са основним принципима међународног права и штетно и непотребно политизују рад ових међународних организација“.
На крају Дачић је захвалио свим државама које нису признале једнострано проглашену независност Косова на њиховој доследној подршци и принципијелном поштовању Повеље УН и резолуције СБ УН 1244 (1999), као и онима које су одлуку о признању повукле или разматрају повлачење.
„У том контексту, желим да чланицама СБ које упућују протесте државама које повуку признање, укажем да такви потези не доприносе бржем и ефикаснијем решавању проблема“, навео је Дачић.
Подсећајући на улогу Србије у Првом и Другом светском рату, 100 година од када се српска застава вијорила на Белој кући, рекао је да Србија жели да са западним земљама нађе заједнички интерес.
„Надам се да је свима јасно да без уважавања интереса Србије и српског народа, не може да буде трајног мира и стабилности на Балкану и у читавој Европи. Наша политика је политика мира и економског повезивања и просперитета“, поручио је Дачић и апеловао да се сви фокусирају на проналажење компромисног и одрживог решења за овај вишедеценијски проблем, како би цео Западни Балкан коначно постао простор трајног мира, стабилности, безбедности и поверења.
Танин: Потребна политичка воља Београда и Приштине, уз нови фокус ЕУ
Шеф УНМИК-а Захир Танин изјавио је да су „растуће политичке температуре“ опет направиле препреке за дијалог Београда и Приштине, али је истакао да је потребна политичка воља обе стране, али и шире регионално ангажовање и нови фокус ЕУ, како би се тај процес наставио.
„Нема друге могућности која би функционисала“, рекао је Танин, у обраћању на почетку редовне тромесечне седнице Савета безбедности УН у Њујорку посвећене Косову и Метохији.
Према његовим речима, шире регионално ангажовање и обновљени фокус ЕУ на Београд и Приштину представљају јединствену могућност да се изађе из ћорсокака у односима између две стране, уз конкретне промене у ставовима влада Београда и Приштине.
„Међутим, да би се то догодило постоји јасна потреба за лидерством како би се ухватили укоштац са изазовима, чак и уз краткорочне политичке трошкове“, упозорио је Танин.
Како је истакао, предстојећи самит ЕУ и Западног Балкана у Софији и састанак у оквиру Берлинског процеса у јулу могли би да помогну да се „извуче обострана корист из нове посвећености у оквиру регионалног ангажовања“.
Шеф УНМИК-а је указао на то да је хапшење Марка Ђурића, главног преговарача Београда у дијалог, пореметило атмосферу у односима Београда и Приштине.
После тог инцидента су, подсетио је Танин, политички званичници ескалирали реторику што је уназадило труд да се настави дијалог, док је посланичка група косовских Срба саопштила да се повлачи из владе и изнела намеру да једнострано формира Заједницу српских општина с роком до 20. априла, што је касније померено.
Танјуг
