Овај предлог закона је подигао велику прашину у Русији, али већина политиколога је сагласна да он штити руске интересе, како у економској сфери тако и на правном пољу. Експерти такође подсећају да слична пракса већ постоји у САД.
Политиколози кажу да предлог закона о кривичној одговорности, с једне стране, има превентивну функцију за потенцијалне прекршиоце, а са друге стране заштитну функцију за Русе и компаније које су под санкцијама.
Политиколог Антон Хашенко наводи да су досад неки појединци и правна лица, из неког разлога, сматрали прихватљивим да зарађују новац у Русији, а да живе по законима САД и наносе штету грађанима и економији сопствене државе — Русије.
Он је такође подржао предлог закона о кажњавању оних Руса који помажу страним земљама да „кују“ санкције против Русије и њених грађана, истичући да је време да се то заустави.
Подсетимо, Закон о кривичној одговорности за поштовање западних санкција у Русији је дат на разматрање у Државну думу и усвојен је на другом читању. Документ предвиђа казну затвора до четири године, принудни рад у том року или новчану казну до 600.000 рубаља.
За Русе који помажу увођење ограничавајућих мера предвиђени су лишавање слободе до три године и новчана казна до 500.000 рубаља. За правна лица ће бити донесен посебан закон о административној одговорности.
Аутори иницијативе су председница Савета Федерације Валентина Матвијенко и председник Државне думе Вјачеслав Володин, као и лидери парламентарних партија.
Аналитичари објашњавају да ће увођење одговорности за поштовање антируских санкција на територији Русије ојачати положај руских компанија и руске државе пред различитим судовима, у случају да западне компаније не испуне своје обавезе према њима образлажући такве потезе антируским санкцијама.
Према њиховим речима, слична пракса већ постоји у САД када америчке компаније одбијају да испуне своје обавезе према руским партнерима, уз образложење да ће у случају сарадње сносити кривичну одговорност.
Политиколози објашњавају да ће руске компаније сада такође моћи да се ослоне на ту праксу како би добиле једнака права у односу на њихове западне партнере у судовима.
Политиколог Виктор Мараховски истиче да САД, које су започеле санкциони рат, одавно примењују мере против оних који их не поштују.
Аналитичари подсећају да Вашингтон своје законе намеће и другим државама, док Русија те мере уводи само на својој територији.
„Овај закон је природна последица санкционог режима и режима изолације који покушавају да против наше земље изграде САД и њихови савезници. Наравно да све компаније и особе које подржавају те санкције унутар наше земље треба санкционисати. Ако ништа друго, јавност треба да зна ко у Русији подржава те рестриктивне мере зарад финансијске користи или из било ког другог разлога. У сваком случају, потребно је сести и пажљиво, уз помоћ стручњака, израдити све аспекте закона, како би се сачували ти уговори који су корисни за нашу економију и сходно томе реализовати тај предлог закона. Свим санкцијама треба приступити креативно. Американци су, на пример, уводили санкције Јужноафричкој Републици, али упркос томе нису се либили да у тој земљи купују стратешке сировине које су им неопходне“, каже за Спутњик Богдан Беспаљко, члан Савета за међуетничке односе при председнику Русије.
Нови предлог закона покренуо је полемику у руским стручним круговима, јер га политиколози и правници тумаче на различите начине.
Заменик председника Јединствене Русије Андреј Исајев је објаснио да се тај закон не односи на правна, већ на физичка лица. Како је рекао, банка не може кривично да одговара, нити се банка или компанија могу послати у затвор, али ће сваки човек који поштује америчке санкције кривично одговарати.
На пример, ако банка одбије да држављанину Руске Федерације, који је под санкцијама, отвори рачун, или обрнуто, затражи да затвори рачун, то службено лице ће одговарати.
Или, ако једна компанија прекине дугорочни уговор са другом само зато што је она под санкцијама, то ће се тумачити као кршење руског закона, а поштовање закона друге земље, и то ће повући кривичну одговорност. То се односи на компаније које послују на територији Русије и под руском јурисдикцијом, нагласио је Исајев.
Депутат је навео да ће бити састављен посебан закон о административној одговорности, према коме ће компаније бити кажњаване за такве радње, а људи ће бити кривично одговорни.
Исајев је такође навео и друге примере, објашњавајући да Закон кривичној одговорности за поштовање западних санкција предвиђа два дела. Први се односи на службена лица, грађане Русије, који крше законодавство земље како би „извршили вољу друге државе“. Он је као пример навео ситуацију када руководилац фирме одбија да испоручи робу фабрици која је потпала под санкције и на тај начин угрожава хиљаде радника те фирме. Дефакто је на тај начин, сматра Исајев, почињен „тежак економски криминал, који повлачи за собом велике економске губитке“.
У том случају, навео је депутат, може бити предвиђена таква одговорност као што је лишавање слободе до четири године.
Други део подразумева кривичну одговорност за помагање страним државама у припреми антируских санкција. Овакав злочин, како је додао, предвиђа казну од три године затвора.
Он је прецизирао да се у овом случају ради о „прикупљању информација и састављању спискова особа против којих треба увести санкције, а за потребе страних држава“. Такви кораци, истиче Исајев, говоре о постојању намере да се против Русије или њених грађана уведу рестриктивне мере.
Подсетимо, осим Закона о кривичној одговорности за поштовање западних санкција, руска Државна дума ће размотрити и закон о узвратним мерама САД и другим државама. Он даје право да Влада на захтев председника уводи реципрочне мере: забрану или ограничавање увоза одређених производа и прекид сарадње у одређеним областима.
