Европски званичници поручују да је за економско повезивање земаља региона, што је један од циљева берлинског процеса, неопходно убрзати рад на инфраструктурним, трговинским и пројектима у сфери културе, како би обе земље задржале сигурну перспективу за чланство у ЕУ.
Иако туристичке агенције из Албаније већ 10 година редовно посећују сајам туризма у Београду, свега три до пет хиљада српских туриста годишње одлази у Албанију, док се број албанских туриста у Србији и не региструје, с обзиром на њихов мали број.
Власник туристичке агенције и хотелијер из Албаније Мухамед Курмеми каже за Танјуг да сваке године нуде нешто ново када је реч о хотелском смештају и дестинацијама.
„Ове године приоритет смо дали јужном делу Албаније“, каже Курмеми и подсећа да из Београда за Тирану постоје три авио-линије недељно.
Курмеми наводи да би за две године требало да буде изграђен аеродром у јужном делу Албаније, у Валони, што ће омогућити бољу повезаност и бржи долазак туриста.
Тијана Маљковић из сектора за туризам Привредне коморе Србије (ПКС) каже да постоји значајан потенцијал за сарадњу и рад на заједничкој туристичкој понуди Србије и Албаније, производима који се могу промовисати на тржиштима Америке, Емирата, Кине, Јапана, Индије…
„Наредне године планирамо са Албанијом да направимо заједнички туристички производ који ће обухватити најмање четири-пет туристичких агенција из Србије и Албаније“, каже Маљковићева и подсећа да је у претходне две године нешто слично урађено са Црном Гором и Македонијом.
Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (ЈУТА) Александар Сеничић објашњава за Танјуг да гости из далеких земаља желе да на туристичком путовању, на коме проведу од 10 до 15 дана, обиђу што више земаља.
Зато је, истиче, важан заједнички наступ држава региона на тим тржиштима, с озбиром на то да су Србија и Албанија мале земље, које појединачно на својој територији не могу да задрже госте дуже од два или три ноћења са понудом које имају.
„Имамо велики број албанских група које аутобусима пролазе преко територије Србије. Велики градови, пре свега Ниш, Београд и Нови Сад, њима су јако занимљиви, и историјски и културно“, оцењује Сеничић.
Албанија гради све више луксузних хотела на 450 километара својих плажа, а бројни инвеститори из Србије заинтересовани су за улагање у хотелијерство те земље.
„Политички односи су добри и они су дали ветар у леђа нашој заједничкој сарадњи. Прошле године је било неколико компанија из Србије које су желеле да улажу како саме тако у сарадњи са компанијама из Албаније у хотелијерство“, каже Ненад Ђурђевић, директор Сектора за економске односе са иностранством ПКС.
Могућности за привредну сарадњу двеју земаља су бројне објашњавају у ПКС, пре свега у енергетици, прехрамбеној индустрији, а отварају се могућности за сарадњу и у сектору грађевинарства.
План је да ПКС ове године организује Дане Србије у Тирани, како би се наставило са повезивањем пословних људи и промовисала туристичка, привредна и културна понуда Србије.
Један од значајних регионалних пројеката је и план да се гради ауто-пут Ниш—Приштина—Тирана—Драч, како би се убрзао проток људи и робе у региону.
„Сарадња Србије и Албаније у последњих неколико година је заиста одлична и бележи раст. У односу на 2016. годину, раст је 33 процента и суфицит је на нашој страни. Ми највише пласирамо енергенте, пшеницу, кукуруз, брашно, а увозимо највише сезонско воће, поврће, цемент, пластику, делове за обућу…“, објашњава Ђурђевић.
Подаци Привредне коморе Србије (ПКС) показују да је укупна робна размена између две земље у 2017. била 158,6 милиона евра и да је забележила повећање од 33,9 процената у односу на 2016. годину.
Из Министарства културе поручују да је „чињеница да постоји велики и недовољно истражени потенцијал за културну сарадњу Србије и Албаније“, а подсећају да је билатерална сарадња у области културе и образовања између Србије и Албаније регулисана Споразумом о научној, просветној и културној сарадњи још између СФРЈ и НСР Албаније (1988).
„Заједнички пројекти остварују се у оквиру два модалитета, међуинституционалне сарадње и сарадње независне културне сцене двеју земаља“, кажу у Министарству.
Такође, кажу, сарадња је регулисана и Програмом културне сарадње између министарстава културе двеју држава за период 2017—2021. година, који је потписан прошле године у оквиру Конференције савета министара културе земаља Југоисточне Европе.
Додају да је у претходне две године појачана сарадња у области преводилаштва, дигитализације, савременог стваралаштва и креативне индустрије, филмске и аудио-визуелне уметности, те подсећају да је српски филм традиционално присутан на фестивалима у Тирани и Драчу.
Србија је, кажу, заинтересована и за копродукционе пројекте у области филмске индустрије, а две земље имају потписане протоколе и сарађују на пољу очувања културне баштине.
Танјуг
