Запад се против тероризма никада није ни борио, каже војни аналитичар Мирослав Лазански и наводи пример Сирије, где је Запад подржавао терористе. Тероризам је Западу служио као средство игре на међународном плану, сматра он.
Са друге стране, посао главнокомандујућег НАТО-а увек је био да, како Лазански каже, плаши западну јавност наводном совјетском, а сада руском опасношћу.
„То му је у опису радног места, за то прима плату. На тај начин успева да издејствује подизање војних буџета на онај ниво који САД траже, а то је 2,2 одсто БДП-а. С друге стране јача кохезиону снагу НАТО-а, настоји да одржи постојање НАТО-а у садашњој форми у Европи. Тако да су разлози због којих он плаши наводном руском опасношћу шири. Наравно, морамо да будемо објективни и да кажемо да је Русија данас светска војна суперсила и да оно што Руси имају у оперативној употреби неким западним земљама улива страхопоштовање, да не кажем страх у кости“, каже Лазански.
Свега четири-пет чланица НАТО-а може, према његовим речима, да пошаље снаге на руске границе. Стога главнину снага НАТО-а према Русији чине амерички, канадски и британски војници.
Северноатлантска алијанса нема, према мишљењу Лазанског, довољне конвенционалне снаге у Европи које би могла да супротстави руским.
„У конвенционалном смислу, руска армија има велику предност у односу на НАТО, плус што Русија има предност и у географији, а у нуклеарним капацитетима такође. Тако да НАТО без Америке није никаква војна сила, а Америка ће се врло добро чувати било какве инцидентне ситуације која би је ставила у директни конфликт са Руском Федерацијом. Тако да је све ово једно дипломатско натезање у настојању НАТО да повећа војне буџете, да се смање трошкови НАТО, које већином плаћају Американци и онда претња увек добро дође. Некада је, у време СССР, била претња 50.000 тенкова Варшавског пакта, данас добро дође претња наводном руском опасношћу“, каже Лазански.
Међутим, Русија не показује било какву врсту агресивности према било којој чланици НАТО, већ само тражи да се поштују њени државни и национални интереси на постсовјетском простору, што је, према мишљењу Лазанског, оправдано и логично.
