Спутњиков извор у секретаријату за војну индустрију Турске није могао да потврди вест коју су објавили турски медији да би Анкара могла да се одлучи за руске уместо америчких ловаца.
Међутим, војни аналитичар Игор Коротченко подсећа да су САД покушале Турској да забране да реализује уговор са Русијом, око могуће набавке С-400 и да је то изазивала оштру Ердоганову реакцију.
„Зато не би требало искључити могућност да Турска сада уместо америчких Ф-35 од Русије купи ловце пете генерације Су-57“, каже Коротченко и додаје да је Турска суверена држава са јаким председником, те да осећа да је војно и политички самодовољна.
Коротченко сматра да Турска свакако показује да има алтернативу и да може да набави најновију авио-технику пете генерације.
„С друге стране, Москва може продати Турској ове авионе како би ојачала своје стратешке односе са Анкаром. Испоруке Су-57 могу бити реализоване тек онда када ови авиони прођу све неопходне тестове у самој Русији. Најавама да жели да набави руске ловце, Турска показује своју независност са једне стране и са друге стране да не жели да буде подвргнута било каквим или било чијим притисцима“, објашњава Коротченко.
Јуриј Почта, професор на руском Универзитету пријатељства народа и стручњак за Турску и Блиски исток каже за Спутњик да је у овом случају „све на свом месту“. Он каже да је важно узети у обзир саму Ердоганову личност.
„Он је човек који води вишесмерну политику и веома често му полази за руком да повеже и помири крајње различите и готово контрадикторне аспекте. Ердоган је и присталица учешћа Турске у НАТО-у, али је у одређеном степену и противник Алијансе. Он жели да Турска ступи у ЕУ, али се не либи да јавно критикује Унију“, каже Почта.
Зато, што се тиче могуће набавке руског наоружања, Почта наглашава да је Турска током Ердогановог периода на челу државе прошла битну етапу развоја и да су се за то време њени интереси драстично изменили.
„Стога, то што Турска показује значајан степен самосталности у оквиру НАТО-а, не чуди. Не заборавимо да Анкара већ дуже време самостално доноси одлуке кога ће пустити на своје авио-базе, па су тако, на пример, одређени немачки посланици остали ускраћени за право боравака на територији базе Инџирлик“, закључује Почта.
