Деци треба дати неке опште смернице о познатим чињеницама, а не градити бесмислени наратив који ће, на крају ће се испоставити, бити везан за један закаснели национални, а у суштини шовинистички покрет, рекао је историчар Чедомир Антић и указао на могућност да аутобиографска књига Хилари Клинтон буде уврштена у лектиру албанским гимназијалцима на југу Србије.
Коначна одлука још није донета. Предлог Албанског националног савета према коме књига Клинтонове, као неког битног за идентитет Албанаца, треба да буде део лектире ђацима првог разреда гимназије на часовима албанског језика, није наишао на одобравање Националног просветног савета (НПС). Он сматра да у лектири треба да се нађу аутори који својим делима повезују српски и албански народ и да зато у плану и програму Албанског националног савета треба наћи неког прикладнијег од Хилари.
Мањински савети могу, а не морају да прихвате сугестије НПС, па тако и албански. У сваком случају, последњу реч има министар просвете, који може да прихвати или одбије наставни план.
По Антићевој оцени, Србија је законом о националним мањинама из 2005. године постала држава која предњачи у југоисточној Европи по правима које даје мањинама.
„И наравно да национални савети имају широка овлашћења и добро је када Албанци с југа Србије, који су често били злоупотребљени од албанског националног покрета са Косова и Метохије и Албаније, узимају учешће у српским установама, које пак почну да бојкотују када год имају неки унутрашњи проблем“, напомиње професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.
Антић додаје да Албански национални савет може да предложи шта год жели, „с обзиром на чињеницу да им је историја невелика и испуњена разним књижевним конструкцијама и зато је за њих јако битно да се присете протеклих тридесет година од када су под заштитом САД и њихових савезника у Европи“.
Он је ипак уверен да, као и у сваком другом народу, међу Албанцима има историчара, озбиљних људи. А Хилари Клинтон је бивша америчка сенаторка и министарка иностраних послова и мало има везе са Косовом и Метохијом, а посебно са Албанцима са југа Србије, напомиње саговорник Спутњика, додајући да са предлогом да аутобиографија Клинтонове уђе у лектиру, испадају смешни.
Неспорно је да је амерички председник Бил Клинтон део историје, светске па и наше, и било би, сматра Антић, добро да нико децу не учи некаквим националним митовима нити дневнополитичким наративима.
Он подсећа да су се наши историчари дуго борили и изборили да временска дистанца у односу на догађаје које историја треба да обрађује буде што мања и у нашим основним и средњим школама се обрађују догађаји све до 2010. године
„Требало би деци дати неке опште смернице о тим познатим чињеницама, а не градити један бесмислени наратив о Клинтоновима који ће, на крају ће се испоставити, бити везан за један закаснели национални, а у суштини шовинистички покрет који је везан за мегаломанске циљеве једног брачног пара“, закључио је Антић.
