Католичка црква у Шпанији, једна од најмоћнијих у Европи, имаће проблема са новоизабраним социјалистичким премијером Педром Санчезом, пише сплитска „Слободна Далмација, који је већ при полагању заклетве дао до знања шта мисли о католичкој традицији своје земље — први пут у историји шпанске парламентарне демократије, одбио је да положи заклетву над Библијом и распећем.
Санчез је на месту премијера наследио конзервативца Маријана Рахоја из Народне партије, чија је влада оборена због афера са злупотребом тајних партијских фондова. Санчез је већ у передизборној кампањи најавио рат са Католичком црквом — обећао је раскидање конкордата, који је између Шпаније и Свете столице потписан 1979, смањење државних донација католичким школама, избацивање веронауке из јавних школа, као и потпуно укидање финансирања католичких установа новцем из буџета.
„Шпанија мора да буде конституисана као лаичка држава, а секуларна држава мора да буде ојачана јачањем секуларног образовања“, рекао је Санчез.
Ваљадолидски надбискуп кардинал Рикардо Бласкез, председник шпанске бискупске конференције, послао је Санчезу ппомирљиву честитку поводом избора за премијера, у којој га је позвао да „служи општем добру, јединству, напретку и друштвеној кохезији државе“, што би „у преводу“ значило да га позива да не разједињује шпанске грађане по питањима вере.
Католичка црква имала је конфронтације и са претходним социјалистичким премијером Хорхеом Луисом Запатером, подсећа „Слободна Далмација“. Два узастопна Запатерова мандата од 2004. донели су Шпанији уклањање распећа из дела школа, озакоњење истополних бракова, омогућавање истополним супружницима усвајање деце, као и ублажавање закона о побачају.
Црква се тада обавезала да више неће рачунати на искључиву државну помоћ, већ ће сама, кроз донације, економску активност и црквени порез, сама сакупљати средства.
Највише новца шпанска држава издваја за финансирање 2.620 католичких школа, 14 католичких универзитета, као и за плате вероучитељима, око 4,5 милијарди евра годишње. За католичке хуманитарне организације издваја око 1,8 милијарди, а пореске олакшице односе се на изузеће од пореза на донације, обнову верских грађевина, верску културну баштину, као и плате војних и болничких капелана.
У извештају из 2012. пише да се црква највише финансира донацијама верника, црквеним порезом, као и приходима од имовине и другим економским активностима. Државна давања за образовне установе или хуманитарне институције на појављују се у извештају. Те године, црква је од црквеног пореза зарадила 248 милиона евра.
