Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да Србија има обавезу према својим грађанима да утврди све истине у вези са НАТО агресијом 1999. године и додао да то није само питање истине, већ и питање будућности.
„Када схватимо шта се догодило и размотримо све аспекте, знаћемо и шта треба радити да заштитимо своје грађане, свој биодиверзитет и своју биосферу“, рекао је Триван новинарима након потписивања споразума.
Триван је навео да су након бомбардовања извршени озбиљна истраживања и деконтаминације терена који су били загађени пре свега осиромашеним уранијумом, али да је време да тај процес буде настављен.
Истиче да споразум не подразумева само последице загађења муницијом са осиромашеним уранијумом, већ и загађења која су настала уништавањем петрохемијских, хемијских и других капацитета.
„Верујем да највеће последице онога што се десило јесу на КиМ и они исто имају право на истину и да се позабавимо статистиком обољења. То није питање српске пропаганде, већ питање здравља“, рекао је Триван.
Он је навео да ће поред новоформираног Савета постојати и Координационо тело и Управни одбор на чијем челу ће се налазити он, као и Национална лабораторија.
Сва тела укључена у процес биће састављена од најеминентнијих стручњака из различитих области, истакао је министар.
Триван је додао да нема потребе да било ко буде против тог пројекта, те је позвао Србију да буде уједињења, јер је једини циљ утврђивање истине, без политичке конотације.
„Оно што се десило нашој земљи учиниле су неке бивше администрације и ми нећемо овиме да осуђујемо некога, већ ћемо да помогнемо себи“, рекао је Триван.
Он је навео да је Министарство заштите животне средине издвојило 15 милиона динара из буџета за потребе утврђивања последица бомбардовања и додао да ће у финансирању помоћи Влада, друга министарства, фондови…
„Не очекујем проблеме у финансирању, али важно је рећи да не треба журити, већ темељно урадити посао и онако како наука налаже. Јавност ће бити обавештена о свему, али потребно је време, ако смо чекали готово 20 година, не треба сада брзати“, рекао је Триван.
Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је истраживање последица бомбардовања најмање што може да се уради за садашње и будуће генерације, како би се открило шта се тачно том приликом десило.
„Не желимо ништа да прејудицирамо, али желимо и због нас и због будућности да откријемо чињенице, да сутра нико нема дилему шта се то десило“, рекао је Лончар.
У саставу Заједничког тела биће Међуресорно координационо тело, Савет, Национална мрежа лабораторија и Управни одбор.
Међуресорно координационо тело чине проф. др Александар Јововић као председник, проф. др Даница Грујичић, проф. др Бранимир Јованчићевић, Слободан Петковић, др Јагош Раичевић, др Мирјана Анђелковић Лукић, проф. др Ратко Кадовић, проф. др Дејан Крчмар, др Милица Томашевић, др Слободан Тошовић, др Здравко Ждрале, др сц. мед. Драган Крстић, проф. др сц. мед. Бранка Ђуровић, Дарија Кисић Тепавчевић, Филип Радовић, Слађан Велинов, Зоран Станојевић и Сања Бановић Стевић.
Чланови Савета су академик Марко Анђелковић као председник, проф. др Зорка Вукмировић, проф. др Драган Веселиновић, проф. др Павле Павловић, академик Љубиша Ракић, проф. др Слободан Чикарић, проф. др Божо Далмација, проф. др Јасмина Вујић, проф. др Драган Јоксовић, проф. др Петар Пфендт, проф. др Мирјана Војиновић Милорадов, проф. др Иво Савић, проф. др Ивица Радовић и проф. др Иван Гржетић.
Управни одбор чине министар заштите животне средине Горан Триван као председник, др Бранислав Блажић, министар здравља Златибор Лончар, проф. др Ференц Вицко, министар одбране Александар Вулин, Александар Живковић, министар просвете Младен Шарчевић, проф. др Виктор Недовић, проф. др Александар Јововић, проф. др Даница Грујичић, академик Марко Анђелковић и проф. др Павле Павловић.
Танјуг
