Свјетски медији и даље коментаришу ток и изостанак сваког резултата овог самита констатујући, без изузетка, да се радило о потпуном дебаклу. Провладини аналитичари у државама учесницама скупа бавили су се детаљима. Неки од њих су били на ивици дипломатских скандала, правих малих вербалних или ратова гестикулацијама. Сабирали су поене (ко је кога оштрије погледао или је изгледао забринутије због очигледне неслоге и себичности учесника) и проглашавали своје фаворите за некакве побједнике.
Све то није могло прекрити утисак да се радило о (о)тужно лошој представи са никаквим текстом и неувјежбаним глумцима, што није могла прекрити ни традиционално раскошна сценографија која је обавезна у оваквим приликама.
Изостанак и минимума сагласности међу државама које су, све донедавно, одлучујуће утицале на свјетску политику и економију је једини видљиви резултат овог скупа. Значајнији, који незаустављиво испливава на површину, јесте одржавање заблуде актера да они и даље представљају куглу земаљску. Запад није једини свијет и начин живота и ту неминовност увиђају сви који нису плаћени да мисле другачије. У данашњем свијету владају другачија правила. И друга математика.
Осам минус један (Русија) једнако је нула.
Разумије се да нула не треба да буде или остане трајни резултат. То не одговара никоме на свијету, посебно не Русији која се залаже за наставак међународне сарадње и развијање праведнијег и ефикаснијег свјетског поретка. Јер није Русија прекинула сарадњу у формату Г8 већ, како је објаснио Владимир Путин, предсједник Русије, они (Г7) једноставно нису дошли на заказани састанак. Тиме је, још једном, отворио врата која он није никоме залупио и стрпљиво и љубазно поново позвао на прави пут.
Када је Доналд Трамп, предсједник САД, долазећи у Канаду изрекао ноторну истину да без Русије није могуће наћи рјешења за актуелне свјетске неприлике, многи су то прихватили са великом дозом чуђења и нагађали су његове мотиве. Истина, у свијету високе политике истините изјаве су веома, веома ријетке али се понекад и десе. Као ова Доналда Трампа. Независно од мотива и политичких рачуница, он је у праву — са Русијом се мора договарати.
Наредна добра вијест је да Русију неће морати да моли да сједне за сто са свим осталим моћним и богатим државама и потражи рјешења која би била праведна и уважавала једнака права свих учесника у свјетској политици и економији.
Вјероватно није била случајност да је у исто вријеме одржано и редовно засједање Шангајске организације за сарадњу, гдје су водећу улогу имали Кина и Русија, као неспорне политичке, економске и војне свјетске суперсиле. Иако су домаћи медији главног тока том скупу посветили пажњу на нивоу кратких агенцијских вијести, претежно посвећених улози главних политичких звијезда, предсједника Кине и Русије, овај је скуп био на потпуно другом крају политичког спектра. Он је био успјешан. А био је такав јер се заснивао на принципима који су одавно напуштени и заборављени унутар Г7.
Равноправна и економски праведна сарадња држава свијета најбољи је гарант глобалног мира и напретка. Она је могућа јер то доказује примјер из Шангаја. Супротан пут води у недођију. У неразумијевање, уцјене и себичност која увијек има ефекат бумеранга.
Треба ли бољег доказа за истинитост ове тврдње од краха самита Г7?
