„Телеграф“, Оливер Браун: „Некад је постојала бојазан да ће светски куп бити непријатељски, забрињавајући, пун наметнуте бирократијe, док би стране навијачe наводно требало да лове руски ултарси са балалајкама. До овог тренутка све је управо супротно. Русија је, захваљујући живописно обученим туристима и опуштеним иначе строгим редом, дала свој одговор Вудстоку.“
„Највише изненађује реакција локалног становништва која једноставно гледа на то са изненађењем. Велико весеље некад излази испод контроле — на неким етапама на стадиону „Лужњики“ се дешавају туче између неколико незадовољних Мароканаца и група навијача са израелским заставама, али није било никаквих палица, никаквих водених топова, никакве непотребне примене силе.“
„Тагешпигел“, Свен Голдман: „Атмосфера у држави Владимира Путина за време светског првенства у фудбалу је много боља него што се очекивало. То је повезано са добром игром руске екипе, али не само са тим.
„Русија је сада заљубљена у саму себе, у свој неочекивани успех на овом првенству, у своју репрезентацију за коју су сви мислили да су је пустили да игра само зато што се не може играти без екипе-домаћина. И наравно, у Станислава Черчесова, великог ћелавог мушкарца са огромним брковима.“
„Ми смо срећни јер без Руса Светско првенство у фудбалу не би било весело. У сваком случају, свет је пријатно изненађен домаћинима, њиховом топлином и спремношћу за славље. У Ростову на Дону, на пример, локални становници су научили драге госте из Бразила једну важну реч. И мушкарци и жене у жуто-плавим мајицама су скандирали на путу ка стадиону: ’Пиво, Пиво!‘.“
TВ 2 норж, Естеин Буген: „Сада разумем зашто се на Светском првенству осећаш тако добро. То је одличан провод. Братимљење које се шири изван државних граница и импресивна манифестација. Држави домаћину треба скинути капу за то шта је успела да уради“.
„Стотине хиљада туриста љубитеља фудбала отворило је за Русе нови прозор у свет. Упознавање са странцима, са људима који деле њихове интересе довели су до тога да су многи од тих са којима сам разговарао почели више да се интересују за оним што се дешава изван државе. Неки су се чак саветовали са мном како боље научити енглески или норвешки језик.“
„Главни политички проблеми Истока и Запада нису нестали, али на неколико лудих летњих месеци они су отишли у други план. То је Русима дало могућност да сазнају више о свету и, што је најважније, дало је странцима могућност да сазнају више о Русима.“
