„Да ли сте чули за криптовалуте и новац на интернету? Јесам, чуо сам. И шта мислите о томе? Немам поверења у њих ништа. Не знам како то уопште функционише. Мени све то личи на неки шпекулативан пирамидални начин зараде. Неки људи кажу да су један од оних економских шпекулативних балона који касније могу да се претворе у велику кризу. Занимљив начин да се заради на брзину за кратко време. Па мислим да је то нека будућност. Па да, у ствари, будућност. Ја мислим да није реално. Мислите да је нека превара? Да. Тај новац, шта се ради са тим новцем, немам појма, мислим. Па, брате, људи се сналазе како ко стигне, брате, зарађује онај онако, онај овако и тако то.
Да, овај последњи коментар би могао да буде наш државни слоган. Србија – „Брате, људи се сналазе како ко стигне, брате, зарађује онај онако, онај овако и тако то.“ И док су за многе грађане Србије биткоин и криптовалуте велика непознаница, блогер Исток Павловић већ увелико њиме плаћа ручак.
„Једемо пребранац, вешалицу и све и сад ћемо то платити биткоинима, јер овде примају биткоин, веровали или не. Confirm, send, О.К. И то је све отишло у блокчејн.“
Све је отишло у нешто друго, ако без тамо неког блокчејна нећу моћи вешалицу да једем. Шта је уопште тај блокчејн?
„Блокчејн. Шта у суштини то представља? То је један, како да кажем…“
Дајте ми неког млађег да објасни.
„Ви сте особа А и желите да пошаљете новац особи Б, онда морате да користите, на пример, банку. Блокчејн је замена за банку, али је много сигурнији. Зато што је то систем који не може да се поткупи. Како? Тако што се подаци о свим трансакцијама које су се одиграле у том систему везују за сваки блок, а како је сваки блок повезан са другим блоковима, то значи да би требало променити све блокове у низу, што је фактички немогуће.“
Да, блокчејн је суштински децентрализована мрежа на којој су забележене све трансакције, где су оне међусобно повезане и тиме веома заштићене од хакера. Криптовалуте су онлајн валуте које се заснивају на овој технологији, а једна од њих је биткоин. Нико не зна поуздано ко је покренуо биткоин. Псеудоним покретача је Сатоши Накамото, али да ли се иза тог имена крије један човек, група људи или можда нека обавештајна служба — не знамо. Оно што знамо јесте да је биткоин увелико заживео.
Биткоини се углавном купују и продају на онлајн берзама или директним разменама међу појединцима, а могу се стварати и такозваним рударењем помоћу компјутера и математичких алгоритама.
А то рударење замислите овако: Свака трансакција захтева да се она угради у блокчејн, да се дода као нови блок у ланцу. Рудари су они који уграђују ту трансакцију у блокчејн помоћу компјутера који погађају неке бројеве, да не улазим сад у детаље. То траје око десет минута и онај рудар који први дође до тог траженог броја добија награду — биткоине. Они који су на време улагали у биткоине или су их рударили, добро су прошли.
„Пре више од седам година, девелопер је купио две пице помоћу 10.000 јединица, тада скоро непознате дигиталне валуте под именом биткоин. Данас би те две пице коштале више од сто милиона долара.“
Да, вредност биткоина је у једном тренутку стрмоглаво порасла и неки су се обогатили. Многи су покренули разне друге валуте помоћу блокчејн технологије и тако дошли до пара. Многи су изгубили паре. И док су многи сигурни у блокчејн технологију, колико су стварно сигурне криптовалуте?
Све док се не догоди стварно неки велики колапс, нећемо знати ко је толико сигуран. Засад су оне једнако безбедне, али питање је, заиста је питање да ли ће једног дана неки хакери ту ипак наћи начин да ту нешто провале.
Чули сте човека — криптовалуте су сигурне све док више не буду.
